Međunarodna agencija za energetiku (MAE) upozorava da se globalne zalihe nafte iscrpljuju „rekordnim tempom". Nije izjava za naslov - to je ozbiljna industrijska opomena.

Konkretne brojke: ponuda nafte je pala za dodatnih 1,8 miliona barela dnevno u aprilu. Ukupni gubitak snabdevanja od 28. februara naovamo - 12,8 miliona barela dnevno. To je gotovo 14% od globalne dnevne potrošnje nafte, nestalo sa tržišta za deset sedmica.

Razlog je jedan i istovremeno jasan - Hormuški moreuz, najvitalniji naftni transportni put na svetu, paralisan je sukobom sa Iranom. Čak i ako se otvori sutra, šteta po infrastrukturi i tržištu je već napravljena. Analitičari iz Morgan Stanleyja kažu da je tržište u „trci protiv vremena" - rezerve koje su puferovale krizu mogle bi se iscrpeti pre nego što Hormuz proradi normalno.

Cene su već na nivou kakav nismo videli od 2008: Brent oko 106-107 dolara po barelu, američka WTI na 101 dolar. Očekuje se da će tokom leta, sa pikom potražnje, cene ponovo skočiti.

Šta to znači za običnog građanina u Makedoniji? Jednostavno. Benzin 88 iznad 100 denara po litru očekuje se do juna, a dizel može preći 110. To je udarac na budžete porodica koje već rade na ivici. Javni prevoz će poskupeti - svi koji imaju kamion, taksi ili vožnju kao biznis, povisiće tarife. Avionske karte, kao što piše drugi izveštaj, biće „neizbežno skuplje" širom Evrope.

Makedonska vlada do sada nema javno saopštenu strategiju. Postoji realan poluga - smanjenje akciza na gorivu - kojom vlada može držati cene stabilnim na račun budžetskih prihoda. Ali to znači manje sredstava za zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu.

Pitanje koje treba otvoreno da bude na stolu: kada ćemo razgovarati o strateškim naftnim rezervama države? Makedonija nema prave strateške rezerve - postoje samo minimalne radne količine kompanija. U trenucima velikog globalnog deficita, to je ranjivost koja se ispoljila u 1979., u 2008., i sada ponovo. Bez ikakvog odgovora po peti put.

Do tada - vozimo manje, ili plaćamo više. Obe nisu dobre opcije.