Kijev je zatrazio dozvolu da koristi dronove opremljene Starlinkom za napade na rusku teritoriju. Vasington je rekao ne. Prema pisanju „Fajnensel tajmsa”, koji se poziva na izvore upoznate sa situacijom, americki predsednik Donald Tramp odbio je zahtev.

Zahtev je bio konkretan: dronovi sa Starlink opremom protiv lansera balistickih raketa, do 200 kilometara dubine u Rusiju. Ne bezgranicno, ne prema gradovima - prema lanserima. Razlog iza tog zahteva jos je konkretniji: Ukrajini nedostaju presretaci za protivvazdusnu odbranu.

Zasto nema dovoljno raketa

Ovde se prica siri izvan Ukrajine. Prema izvorima lista, Volodimir Zelenski je od Trampa i od drugih partnera trazio vise presretaca balistickih raketa - ali je njihova upotreba na Bliskom istoku, ukljucujuci i tokom rata SAD sa Iranom, produbila globalnu nestasicu raketa americke proizvodnje.

Procitajte tu recenicu jos jednom. Skladista nisu prazna zbog lose logistike ili birokratije. Prazna su zato sto su iste rakete vec potrosene na drugom frontu. Postoji konacan broj presretaca na svetu, a ima vise ratova nego sto taj broj pokriva - a to znaci da neko odlucuje ko ih dobija.

Zato je Zelenski predlozio Ilonu Masku da dozvoli Ukrajini da koristi Starlink na dronovima dugog dometa do 200 kilometara dubine, sto bi obuhvatilo infrastrukturu za lansiranje balistickih raketa, kontrolne sisteme i drugu imovinu. Kada ti drzava ne moze dati dovoljno odbrambenih raketa, pregovaras sa kompanijom o dozvoli da koristis njenu mrezu - i to za operacije protiv vojnog cilja druge drzave.

Odgovor koji nije bio odgovor

Tramp tokom sastanka sa Zelenskim nije dao jasan odgovor. Prema prisutnima u Ovalnoj sobi, on nije podrzao plan. Nije odbijeno dokumentom, niti saopsteno zvanicno - jednostavno nije podrzano, a to je u diplomatiji sasvim dovoljno.

Tehnicka logika iza ukrajinskog zahteva nije sporna. Dronovi opremljeni Starlinkom koriste satelitsku mrezu SpaceX-a za stabilniju vezu sa operaterima na vecim udaljenostima nego konvencionalni radio-kanali, a pritom su manje ranjivi na uobicajeno ometanje signala. Takvi dronovi su se vec pokazali efikasnim na bojistu u Ukrajini, a analiticari ocenjuju da bi se izvan ukrajinske granice mogli koristiti u lovu na ruske raketne lansirne sisteme.

Dakle nije pitanje da li tehnologija funkcionise. Pitanje je ko daje dozvolu - i to je mesto gde ova prica postaje zanimljivija od jos jednog izvestaja sa fronta. Odbrambeni kapacitet jedne drzave u ratu zavisi od odluke druge drzave, a komunikacioni kapacitet od odluke jednog coveka koji poseduje satelitsku mrezu. To je nova arhitektura moci, i ona nije zapisana ni u jednom ugovoru.

Da li neko na Balkanu ozbiljno razmislja sta znaci ako sutra odbrana jedne drzave zavisi od toga da li ce privatna kompanija odobriti pristup sopstvenoj mrezi?