Dok se država godinama muči da opremi sopstvenu protivpožarnu službu, u Štipu ima tridesetak ljudi koji to rade bez plate, bez obaveze i bez mnogo pitanja. Dobrovoljno protivpožarno društvo iz Štipa, koje funkcioniše već drugu godinu, ovih dana očekuje donaciju zaštitne opreme iz Amerike - nakon što su baš ovi dobrovoljci bili na prvoj liniji tokom velikog požara na planini Serta.

Tridesetak dobrovoljaca dve godine pomažu profesionalnim vatrogascima tamo gde je najteže - na nepristupačnim terenima gde terenska vozila i dodatne ruke odlučuju da li će se vatra zaustaviti ili proširiti. Proteklih dana, tokom požara na Serti, oni su bili logistička podrška, ali i direktni učesnici u gašenju.

I tu se krije pitanje koje retko ko postavlja glasno: zašto zaštitna oprema za ljude koji rizikuju život stiže kao donacija iz inostranstva, a ne kao nešto što im sama država obezbeđuje? Dobrovoljci ne traže priznanje - oni su već dokazali da će izaći i bez njega. Ali kad jedno društvo zavisi od humanosti dobrovoljaca i od darežljivosti tuđe zemlje da zaštiti one koji gase vatru umesto njega, to govori više o prioritetima nego bilo koji izveštaj. Bar ovaj put oprema će stići - pitanje je kad će ovakvi ljudi prestati da budu izuzetak, a postanu sistem.