Dvesta hiljada ljudi. Toliko pripadnika ukrajinske armije trenutno se vodi kao odsutni bez dozvole, prema bivšem ministru odbrane Mihailu Fedorovu, koji je govorio u prenosu uživo u četvrtak. To nije brojka iz neprijateljske propagande - to je brojka koju izgovara čovek koji je bio na vrhu ukrajinskog odbrambenog sistema.

Fedorov je rekao da rešavanje tog problema treba da bude prvi prioritet reforme mobilizacije. Ne nabavka oružja, ne front, ne diplomatija - nego ljudi koji su već bili mobilisani, a nema ih tamo gde treba da budu.

Država traži svoje vojnike

On je ukazao i na drugi problem: ogroman broj Ukrajinaca se traži zbog kršenja pravila o mobilizaciji, a previše državnih resursa odlazi na njihovo traženje i regrutovanje. Zamislite to kao logistiku. Deo aparata jedne zemlje u ratu angažovan je da pronađe sopstvene građane.

Predložena reforma bi, prema Fedorovu, promenila pristup iz korena - bolja komunikacija sa građanima, bolja vojna obuka i mogućnost da regruti sami biraju jedinicu u kojoj će služiti. „Hteli smo da stvorimo sistem u kojem ljudi znaju da podležu mobilizaciji i imaju sve uslove da odsluže vojni rok, umesto da se za njima traga kao za ljudima koji izbegavaju obavezu”, izjavio je on.

Obračuni na ulici

Između onoga što se planira i onoga što se dešava ima razdaljine. Na ulicama su već počeli sukobi sa pripadnicima sektora za regrutovanje, koji se obračunavaju sa Ukrajincima koji ne žele da budu mobilisani i poslati na front. To je scena koja nema veze sa reformom - to je ono što se dešava kada sistem više ne ubeđuje, nego samo skuplja.

Paralelno, prema ukrajinskim medijima, u Vrhovnoj radi je prošao zakon koji će Poreskoj upravi omogućiti da direktno dostavlja Ministarstvu odbrane podatke o svim poreskim obveznicima od 18 do 60 godina. Posebna komunikacija biće obezbeđena za ukrajinske ambasade širom sveta. Znači, i za one koji su odavno van zemlje.

Balkan zna ovu scenu

Rat retko završava kod onih koji ga vode. On najpre pojede poverenje između države i čoveka koji treba da je brani, a kada se to poverenje potroši, ostaje samo evidencija - spisak imena, poreskih brojeva i adresa. Region pamti šta znači kada država počne da broji svoje ljude umesto da ih ubeđuje.

Fedorov tvrdi da bi reforma smanjila bežanje od vojne obaveze i učinila proces transparentnijim. Možda. Ali brojka od 200.000 nije se pojavila preko noći, niti zbog loše komunikacije. Pitanje koje niko naglas ne postavlja je jednostavnije: koliko dugo jedna država može da mobiliše ljude koji su već odlučili da neće doći?