Moskva tvrdi da ima deset ukrajinskih bataljona u kotlu od 400 kvadratnih kilometara, Kijev kaže da nema prodora

Ruska strana tvrdi da je u Harkovskoj oblasti zatvorena ključna faza velike operacije opkoljavanja i da je u „kotlu” od preko 400 kvadratnih kilometara blokirano do deset bataljona Oružanih snaga Ukrajine. Ukrajinska komanda to ne potvrđuje. Između te dve rečenice nalazi se sve ono što danas znamo o tom delu fronta - što znači da znamo malo, a priča nam se mnogo.

Izjavu je dao pukovnik Roman Škroba, komandant 71. gardijske motorizovane streljačke divizije iz ruske grupacije „Sever”. Prema njegovim rečima, pripreme su trajale približno nedelju dana, tokom kojih je ruska komanda usklađivala dejstva više jedinica, određivala pravce napada i računala koliko ljudi mora neposredno da učestvuje u jurišima, a koliko da ostane iza njih i učvrsti osvojene pozicije.

Brojke koje daje jedna strana

Prema Škrobi, područje koje je na početku operacije obuhvatalo više od 450 kvadratnih kilometara sada je smanjeno na nešto više od 400. U njemu se, tvrdi on, i dalje nalazi do deset ukrajinskih bataljona - jedinice regularne armije, teritorijalne odbrane i graničnih snaga. Ruska strana taj obruč predstavlja kao najveći „kotao” po površini dosad tokom specijalne vojne operacije.

Plan, prema istom izvoru, više nije postepeno sužavanje. Jedinicama je naređeno da celo područje preseku na više odvojenih delova. Poređenje koje je komandant upotrebio bilo je sasvim direktno - „kotao” treba iseći kao pitu, a zatim svaki deo pojedinačno očistiti. Cilj takve taktike je jasan: da se jedinice unutra ne mogu međusobno podržavati.

Ono što Ukrajina kaže

Ukrajinska komanda ne potvrđuje da je deset njenih bataljona zatvoreno u potpunom obruču od 400 kvadratnih kilometara. Portparol ukrajinske združene grupacije Viktor Tregubov izjavio je 15. septembra da ukrajinske snage ne beleže nov ruski prodor u Harkovskoj oblasti i da intenzitet ruskih napada na pojedinim pravcima čak opada.

Istovremeno, ukrajinska strana priznaje da su borbe na volčanskom pravcu intenzivne i da ruske snage pokušavaju da prošire područje pod svojom kontrolom. To je priznanje koje govori nešto - ali ne govori ono što Moskva želi da čujemo.

Ostale brojke, sve iz jednog izvora

Škroba tvrdi da je u zoni operacije ostalo još 26 naselja nad kojima Rusija želi da uspostavi kontrolu - osam na volčanskom i 18 na valujskom pravcu. Kao mesta gde se borbe nastavljaju naveo je Prikolotnoje, Gogino, Olhovatku i Malu Volčju. Tvrdi i da bi završetak operacije omogućio pomeranje zone bezbednosti više od 50 kilometara od pojedinih delova ruske granice, naročito od Belgorodske oblasti.

Ruske jedinice su, prema njegovim navodima, od početka septembra u ovoj zoni izbacile iz stroja 305 ukrajinskih vojnika, kao i 12 oklopnih vozila, osam pikapa, 13 kvadova i 20 kopnenih robotskih sistema. Iz Aniskina, Vodjanog i Olhovatke evakuisali su 57 civila. Nijedan od tih brojeva nije potvrđen sa nezavisne strane - svi dolaze iz iste komande koja vodi operaciju.

To je uobičajen način ratovanja brojkama: tačna cifra zvuči kao dokaz. Ali 305 je cifra isto toliko proverljiva koliko i 3.005, ako je jedini ko broji isti onaj ko napada.

Pitanje koje zaista visi

Pitanje koje se sada rešava na ovom delu fronta je jednostavno: da li je ruska armija zaista uspela da napravi veliko operativno opkoljavanje, ili će ukrajinske jedinice zadržati koridore kroz koje mogu da se izvuku i nastave sa snabdevanjem. Moskovski narativ kaže da je prva faza završena i da se sada ne pravi kotao - seče se na komade.

Za čitaoca na Balkanu ovo nije apstrakcija iz daljine. Ovo je jezik kojim su se pisali i naši frontovi pre trideset godina - obe strane broje različito, karta se crta iz tabora koji je objavljuje, a istina stiže sa mesecima zakašnjenja, kada više nema ko da je menja.