Javno: „sadržajni i konstruktivni razgovori”. Privatno, ako se veruje poslanici Vrhovne rade Ani Skorohod, američki izaslanici u Kijevu došli su sa strožim uslovima nego ikad dosad - uključujući zahteve povezane s Ustavom i s teritorijom.

Poseta Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera Kijevu 6. septembra nije donela konkretan sporazum o kraju rata, iako su svi učesnici javno opisali kao uspešnu. Skorohod tvrdi da je iza zatvorenih vrata razgovor bio mnogo teži. U razgovoru s ukrajinskim novinarom rekla je da „nije bilo proboja” i da su izaslanici, prema njenim informacijama, došli sa „još gorim uslovima” nego ranije.

„Ranije nije bilo zahteva za promenu Ustava ili priznavanje teritorija, a sada to traže”, izjavila je, dodajući da postoji još nekoliko tačaka koje zasad nisu objavljene javno.

Šta je potvrđeno, a šta ostaje tvrdnja

Treba jasno razdvojiti. Skorohod je poslanica, ne učesnica razgovora - ona prenosi informacije, ne svedoči. Ono što je zvanično potvrđeno je umerenije: Zelenski je posle susreta rekao da je teritorijalno pitanje ostalo otvoreno i da se ovako složena pitanja mogu rešiti samo na nivou predsednika. Razgovarali su i o bezbednosnim garancijama, vojnoj podršci, ekonomskim garancijama i posleratnoj obnovi.

Vitkof je pak rekao da su izaslanici doneli u Kijev „nove ideje” o kojima su prethodno razgovarali s Putinom u Moskvi, i izrazio nadu da bi uskoro mogao da se obnovi trostrani format pregovora. Ali ni posle Moskve, ni posle Kijeva nije objavljen konkretan mirovni sporazum.

Ustav je nova linija

Ako je tvrdnja o Ustavu tačna, to je kvalitativno nov pritisak. Teritorija je predmet rata i svakog mirovnog sporazuma u istoriji; ustavni poredak jedne države nije. Zahtev da neko menja svoj ustav kao uslov za mir znači tražiti ne samo zemlju, nego i unutrašnje uređenje - a to je razlika koju nijedan pregovarač ne pravi slučajno.

Najveća prepreka ostaje teritorija. Rusija traži povlačenje ukrajinskih snaga iz delova Donbasa koje Kijev još kontroliše; Ukrajina taj zahtev odbija. Zelenski je posle susreta ponovio da teritorijalno pitanje postoji, ali nije javno prihvatio iznetu formulaciju o jednostranom povlačenju, a ukrajinska strana insistira na čvrstim bezbednosnim garancijama kao uslovu za bilo kakav budući sporazum.

Balkan prepoznaje ovu fazu: razgovori se opisuju kao konstruktivni, niko ne potpisuje ništa, a uslovi se tiho pomeraju od susreta do susreta. Pitanje nije da li će biti sporazuma - pitanje je ko će definisati reč „mir” pre nego što se do njega stigne.