Rok sada ima datum. Novembar - to je mesec do kojeg Vašington želi da rat u Ukrajini bude završen, a dvojica specijalnih izaslanika Donalda Trampa, Stiv Vitkof i Džared Kušner, odneli su taj predlog prvo u Moskvu, pa u Kijev. Prema izvorima, Vladimir Putin se načelno složio sa vremenskim okvirom.

Načelno. To je reč oko koje treba da se zadržimo, jer u diplomatskom rečniku ona znači sve i ništa. Vitkof i Kušner proveli su više od tri sata u Kremlju, a posle sastanka i američka i ruska strana su pohvalile atmosferu - što je klasičan pokazatelj da o suštini nije dogovoreno gotovo ništa. Volodimir Zelenski je pak izjavio da je Ukrajina spremna za pregovore, ali istovremeno sprema vojnu ofanzivu. Ko god to čita, ne čita čoveka koji veruje da rat završava do novembra.

Plan koji je već jednom odbijen

Prema izvorima, predlog mnogo liči na mirovni plan sa kraja prošle godine - uključujući i povlačenje ukrajinskih trupa iz Donbasa. To je zahtev koji je Kijev već jednom odbacio. Promena nije u sadržaju, već u tome ko sada pritiska i koliko mu je vremena ostalo.

Novembar nije izabran slučajno. U novembru Amerika ima kongresne izbore, a analitičari otvoreno kažu da Tramp želi bar privremeni mir pred njih. Ne trajni - privremeni. Razliku između te dve reči plaća neko drugi.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da američki pristup „zaslužuje podršku”. Kada Moskva hvali američki plan, vredi dvaput pročitati šta se tačno hvali.

Gde je Evropa u svemu tome

Zelenski je najavio susret sa Trampom 20. septembra i razgovore o trostranom formatu - Ukrajina, SAD, Rusija. U tom spisku ima jedno očigledno prazno mesto. Evropska podrška se smatra ključnom da bi svaki sporazum opstao, ali Evropa trenutno nije za stolom za kojim se piše tekst, već za onim za kojim će joj ga kasnije dati na potpis.

Balkan zna ovu scenu napamet. Veliki se dogovaraju, mali saznaju, a mirovni plan se potom zove po gradu u kojem je potpisan. Pitanje nije da li će biti sporazuma - pitanje je čiji kalendar ga diktira.