Ustavni sud ukinuo je odluku Opštine Tetovo iz 2007. godine o preimenovanju ulica, trgova i mostova - među kojima i imena povezana s maršalom Titom. Reakcija iz redova DUI bila je oštra, a Bujar Osmani je opisao taj dan kao „crni dan za Albance".

Odluka, doneta većinom glasova u sudu, ponovo je otvorila jednu od najdelikatnijih tema u zemlji - ko odlučuje kako se zovu ulice i trgovi u mestima gde žive različite zajednice. Iza pitanja imena uvek stoji veće pitanje identiteta, simbola i toga ko se oseća „kod kuće" u sopstvenom gradu.

Retorika o „crnom danu" je poznata balkanska mera - kad ti jedna odluka ne ide u prilog, ona odmah postaje udar na celu zajednicu. Ali vredi se zapitati: da li je ukidanje jedne opštinske odluke od pre gotovo dve decenije zaista napad na sve Albance, ili je pravno pitanje o nadležnostima koje se pretvara u političko gorivo?

Ovde nema nevinih strana. Preimenovanje ulica po političkim figurama oduvek je bilo način da vlast utisne svoj pečat u prostor - i levi i desni to rade kad dođu do moći. Pitanje koje građani Tetova retko dobijaju je drugačije: da li je neko uopšte njih pitao kako žele da se zove njihova ulica, ili se odluke o tome oduvek donose iznad njihovih glava, u sudnicama i partijskim štabovima?