Karlota Laverija je imala jednu haljinu na svojoj svadbi. I cetiri izgleda. To nije igra recima - to je resenje problema koji svaka nevesta zna, a malo ko izgovara: svadba traje dvanaest sati, a vencanica je krojena za jedan.

Kosarkas ACB lige Kabi Lopez-Arostegi i Karlota Laverija vencali su se jedanaestog avgusta u Masiji Mas Sendra u Bas Empordi, Zirona. Upoznali su se u jednom klubu u Barseloni neposredno pred zatvaranje zbog pandemije, i bili su zajedno vise od pet godina pre svadbe. Znaci - veza koja je pocela kada je ceo svet stao.

Haljinu je radila dizajnerka Andrea Lalanza, po meri, sa skidajucim svilenim rukavima i ogrtacem od svilenog tila koji je zamenio tradicionalni veo. Za ceremoniju - rukavi i ogrtac. Za koktel - ogrtac i rukavi. Za veceru - samo rukavi. Za igru - gola linija ramena. Jedna haljina, cetiri faze veceri.

„Vise nego sto sam kupovala haljinu, kupovala sam iskustvo u kojem sam mogla da uzivam u procesu od nule”, kaze nevesta. I dodaje da je imala hiljadu dvoumljenja svaki put kada bi izasla iz ateljea i da je htela da promeni haljinu dvadeset hiljada puta. To je iskrenija recenica od svega sto stoji u katalozima svadbenih salona.

Detalji su bili skupi, ali ne glasni: mindjuse sa dijamantima i biserima, coker od belog zlata i dijamanata, cipele sa stiklom od sest santimetara. Bronzirana prirodna sminka. Punđa sa upletenom pletenicom. Nijedan deo toga ne trazi da bude primecen prvi.

Ono sto vredi ukrasti za domacu upotrebu je raspored gostiju. Umesto standardne tabele sa imenima, par se pozvao na spanske komedije o baskijskim i katalonskim prezimenima, sa recenicom u smislu da ti danas ne treba osam prezimena - dovoljno je da nadjes svoje. Osam stolova, svaki imenovan po baskijskom ili katalonskom prezimenu. To je sala koju razumeju samo gosti, i upravo zato funkcionise.

Bila su i dva momenta koja se ne planiraju. Nevesta je zaboravila buket i shvatila da ga nema tacno kada je morala da sidje niz stepenice ka oltaru. I drugi - buket je dala majci, dok je svirala „Ay mamá” Rigoberte Bandini. Kod nas taj trenutak ima svoje mesto na svakoj svadbi i obicno zavrsava glasnim placem pola sale.

Medju gostima, pored Spanaca, bilo je ljudi iz Francuske, iz Beograda i iz Makedonije. Svadba je zamisljena kao elegantno slavlje na otvorenom, inspirisano „Snom letnje noci” - beli i nezni tonovi, svece, beli klavir u centru. Tacno onoliko scenografije koliko je potrebno da fotografije ostanu, a da se niko ne oseca kao rekvizit.