Izašao je biciklom. Našli su ga bez života na jednom putu u Segoviji. Viktor Kojote imao je 68 godina i, prema svima koji su ga poznavali, nije imao nameru da stane.

Rođen u Galiciji 1958. godine, bio je jedno od onih imena koje je španska „movida” proizvela u ranim osamdesetim - generacija koja je izašla iz diktature i odmah počela da svira glasnije nego što je iko očekivao. Osnovao je grupu Los Coyotes, koja se formalno raspala 1991. godine, ali on se nikada nije povukao sa scene. Slikao je, dizajnirao, pravio stripove, radio audiovizuelne projekte. Muzika za dečji televizijski program Xabarín Club - ona je bila njegova.

„Mislim da mi je raznovrsnost stvari koje radim dala širinu pogleda”, rekao je o svom pristupu. Rečenica koja zvuči skromno, a zapravo je opis cele karijere: čovek koji je odbio da bude samo jedna stvar u industriji koja najbolje plaća kada si predvidiv.

Diskografska kuća El Volcán objavila je njegov odlazak tekstom koji se ne trudi da bude dostojanstven: „Danas je život mnogo manje zabavan i mnogo ružniji. Danas nam je život zadao jedan od onih udaraca koji te ostave u šoku.” A zatim rečenica koja govori sve: „Viktor je bio živ, i uvek je bio življi od svih ostalih. Nikada nije prestao da istražuje, da stvara, da svoje projekte čini stvarnim.”

Početkom ove godine objavio je El propio, retrospektivu solo karijere. Za septembar je imao zakazane koncerte u Saragosi i Ueski. Znači, ne radi se o čoveku koji se polako povlačio i kojeg je smrt zatekla na kraju nečega. Zatekla ga je na sredini.

Uzrok smrti još uvek nije zvanično potvrđen.

Balkan zna tu generaciju napamet - ljude koji su svirali u podrumima dok se sistem raspadao, a zatim nastavili da rade još ponešto jer se od muzike ne živi. Kojote je podsetnik da te biografije nisu neuspešne, nego široke. Čovek koji je četrdeset godina radio po nešto novo, i na kraju izašao biciklom.