Jedan Skopljanin ima dve plocice u zglobu zato sto je pokusavao da se odbrani od pasa. Pao je, slomio zglob na nekoliko mesta i bio operisan. To nije tema za raspravu - to je medicinski nalaz.

U ulici „Makedonska vojska” u Djorce Petrovu stanovnici alarmiraju da cetiri psa duzi period trce i napadaju prolaznike, biciklise i motoriste. To je lokacija na kojoj se dogodio taj incident.

Kisela Voda: kolica sa bebama

Isti problem pojavio se i u Kiseloj Vodi, gde je prema svedocenjima gradjana copor pasa krenuo ka dvema majkama sa kolicima u kojima su bile bebe. Majke su vodile decu u vrtic i uspele su da se odbrane.

Lokacija nije slucajna. U tom delu ima skola, dva decja vrtica i park „Frederik Sopen” - jedno od frekventnijih mesta u naselju, gde se svakodnevno krece veliki broj dece i roditelja.

Slucaj se siri po lokalnim Fejsbuk grupama, gde gradjani traze hitnu reakciju nadleznih pre nego sto dodje do teze nezgode.

Sta kaze JP „Lajka”

Iz preduzeca ne negiraju. Direktor Vojislav Dimitrovski potvrdjuje da su upoznati sa problemom i da su ekipe do sada tri puta postupale na istoj lokaciji.

„Imamo prijave i tri puta je postupano na istoj lokaciji. Nije uvek tako da su psi tu kada stignu nase ekipe. Nazalost, pas jos uvek nije pronadjen. Dve ekipe su na terenu i postupacemo sve dok ga ne uhvatimo”, kaze Dimitrovski.

On dodaje da je dao smernicu da preduzece stupi u kontakt sa ostecenim gradjanima. Po prijavama se postupa u roku od 24 sata, a informacije o lokacijama na kojima je potrebna intervencija dolaze i iz Grada Skoplja.

Tvrdnja koja menja celu pricu

Ali kljucno sto direktor kaze nije o psima. To je o ljudima.

„Rec je o grupi pasa koja je tamo ostavljena. Ja na fotografijama nisam video psa sa usnom markicom. Postupamo mesecima i veliki deo tih pasa je vec uhvacen, ali problem je sto se na toj lokaciji ponovo ostavljaju psi”, ukazuje Dimitrovski.

Usna markica je dokaz da je pas prosao kroz program hvatanja, sterilizacije i vracanja. Njeno odsustvo znaci da ove zivotinje nisu ulicne od ranije - one su donesene i ostavljene.

Isto se, prema njegovim recima, dogadja i u Nerezima: „I u Nerezima imamo copor i imamo saznanja da neko ostavlja pse tamo. Mi mozemo da izadjemo na teren i da uhvatimo zivotinje, ali ne mozemo da istrazujemo ko ih dovodi i ostavlja”.

Niko nema nadleznost da otkrije ko

Ovo je mesto gde se sistem raspada. Direktor javnog preduzeca javno tvrdi da neko stalno ostavlja pse na konkretnim lokacijama u Skoplju - i u istoj recenici objasnjava da to nije njegova nadleznost da istrazuje.

To je tacno. Njegov posao je da uhvati i postupi. Ali ako „Lajka” mesecima radi na jednoj lokaciji, hvata pse, a oni se opet pojavljuju - onda preduzece zapravo cisti za nekim drugim, u beskonacnom krugu, a racun placaju covek sa dve plocice u zglobu i majke ispred vrtica.

Napustanje zivotinje nije ni eticki neutralno ni zakonski nevidljivo. Pitanje na koje nijedno saopstenje danas nije odgovorilo jeste ko uopste u ovoj drzavi ima obavezu da nadje onoga ko ih ostavlja - i da li je neko bar jednom poceo da ga trazi.