Ove godine je u prve razrede upisano oko 14.500 prvaka. U 2020. godini, kada je rodjena ta generacija, u Makedoniji je rodjeno 19.031 dete. Razlika nije greska u zaokruzivanju - to su hiljade dece koja su negde nestala iz sistema izmedju rodjenja i skolske klupe.

Ministarka obrazovanja Vesna Janevska na konferenciji za novinare potvrdila je da je broj manji nego lane i naglasila da jos uvek nije konacan, jer upis zakasnelih prvaka traje do kraja septembra. To je tacno. Ali da bi se zatvorio jaz izmedju 14.500 i 19.031, u septembru bi trebalo da se prijavi jos oko 5.000 dece - sto se do sada nije dogodilo nijedne godine.

Trista odeljenja manje i 26 skola koje se zatvaraju

Posledicu je ministarka rekla bez umotavanja: u osnovnom obrazovanju ima oko 200 odeljenja manje, u srednjem oko 100 manje. Ove godine se ocekuje da bude zatvoreno 26 ruralnih skola u kojima nije upisan nijedan prvak, a u nekima od njih uci samo pet do osam ucenika.

Janevska brani odluku argumentom da je rec o kvalitetu, a ne o stednji: „Ako imamo centralnu skolu u kojoj uci 200 dece, a na 2,5 kilometra imamo skolu u kojoj uci 18 dece, nema logike da drzimo decu zarobljenu u toj skoli”, rekla je.

Postoji i pravilo koje ublazava meru - skole se nece zatvarati ako je najbliza udaljena 15 ili 20 kilometara ili ako su putevi neodgovarajuci i nebezbedni za malu decu.

Argument za socijalizaciju dece iz kombinovanih odeljenja je ozbiljan i ima osnova. Problem je sto svaka zatvorena ruralna skola zatvara jos jedna vrata u selu koje se vec prazni. Prvo odlazi skola, zatim porodice sa decom, zatim selo. A to ne resava nijedna reforma skolske mreze.

Pocepani udzbenici: odgovornost je kod drugih

U istom nastupu dosao je i odgovor na pitanje koje svakog septembra puni drustvene mreze - pocepani i neupotrebljivi udzbenici. Janevska nije pokusala da obeca da ih nece biti.

„Ne mogu da kazem da ih nece biti. Nazalost, verujem da ce ih i biti. Ali iskreno verujem da ce to biti svedeno na minimum i da ce biti incidentno”, rekla je ministarka.

Ali kljucna recenica je sledeca: „Oni koji nisu trazili - to je njihova odgovornost i Ministarstvo ubuduce nece preuzimati nikakvu tudju odgovornost zato sto tri godine sprovodimo sistem koji je stabilan i koji obezbedjuje stabilnu nabavku udzbenika”.

Drugim recima - sistem je stabilan, elektronski sistem za prijavu ostecenih udzbenika bio je otvoren dugo, i ako vase dete 1. septembra dobije knjigu bez korica, krivica je na skoli koja nije prijavila na vreme. Prema pravilu, udzbenici se menjaju svakih pet godina, a direktori su duzni da evidentiraju ostecene, da ih naplate od roditelja i da naruce nove.

Formalno - sve stoji. Prakticno, dete sa pocepanom knjigom ne zanima ko kome nije prijavio na vreme.

Celodnevna nastava kao odgovor na sve

Janevska je naglasila da zasad nije otpusten nijedan nastavnik na neodredjeno vreme i da je van Skoplja kadar dovoljan. U nekim skopskim opstinama, kao sto je Aerodrom, nedostaju nastavnici i tamo ocekuje zaposljavanja.

Resenje koje nudi je celodnevna nastava - dve razredne nastavnice u jednom odeljenju, jedna u prvoj polovini dana, druga u drugoj, sa decom u skoli do 16 casova. Cilj je, kako kaze, da roditelji budu slobodni.

Ako broj dece pada, a broj odeljenja pada sa njim, onda pitanje za naredne godine nije koliko ce odeljenja ugasnuti. Pitanje je da li uopste neko ima plan za uzrok - zasto od 19.031 rodjenog deteta, do prvog razreda stize 14.500.