Volodimir Zelenski poslao je otvoreno pismo Vladimiru Putinu, predlažući direktne pregovore licem u lice za kraj rata. Pismo, dugo preko 1.800 reči, nudi susret na neutralnoj teritoriji - Švajcarska ili Turska - uz potpuno primirje tokom razgovora. Gest koji zvuči pomirljivo, ali dolazi u trenutku kad svaka strana još pokušava da pregovara s pozicije sile, a ne iz iscrpljenosti.

Ton Zelenskog je mešavina ponude i bockanja. „Ukrajina predlaže okončanje ovog rata kroz direktan angažman između nas”, piše on, ali dodaje i rečenicu koju je teško pročitati kao diplomatsku: „Mi u Ukrajini nismo preterano zabrinuti za sudbinu ruskih vojnika”. I na kraju, gotovo izazov: „Ne plašite se da krenete putem izlaska iz ovog rata”. Kad jedna ponuda za mir nosi i žaoku u sebi, da li je zaista ponuda - ili poruka za publiku?

Reakcija Kremlja bila je oprezna i hladna. Putin je, još pre nego što je video pismo, postavio staro pitanje: „Da li je gospodin Zelenski uopšte legitiman predstavnik Ukrajine?”. Kremlj je potvrdio da je pismo primljeno i da će Putin biti obavešten, ali ponovio da svaki susret mora da se održi u Moskvi. Drugim rečima - da pregovaramo, ali na mom terenu. Poznato, zar ne?

Tajming nije slučajan. Pismo je stiglo dok je Putin bio na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, dan nakon što je Ukrajina izvela napade dronovima. Pregovori stoje u mestu mesecima, uprkos pokušajima u Ženevi, Abu Dabiju i Istanbulu. Za Balkan, koji dobro pamti koliko dugo traju „pregovori” kad obe strane još veruju da mogu da dobiju više na terenu - ovo pismo liči manje na kraj, a više na još jednu rundu iste igre.