Devet godina. Toliko je prošlo od 27. aprila 2017, dana kada je grupa ljudi ušla u Sobranje, napala poslanike i novinare, i ostavila scene koje Makedonija ne zaboravlja - ni po sudovima, ni po političkim raspodelama. Ali pitanje da li je pravda odmerena još uvek visi bez jasnog odgovora.

Predsednik vlade Hristijan Mickoski, komentarišući odluku Apelacionog suda po slučaju, izjavio je da su „nevini ljudi proglašeni za teroriste" i da je reč o političkoj montaži prethodne vlasti. Istovremeno priznaje da „za taj prestup trebalo da odgovaraju" - priznavanje da je nasilja bilo, ali osporavanje kvalifikacije. Tanka linija, jasna namera.

Deo osuđenih i dalje traži novo suđenje. Slučajevi novinara povezani sa 27. aprilom još uvek su zaglavljeni u Apelaciji. Tužbe se nastavljaju - među njima i tužba iz Centra protiv bivše javne tužiteljke Katice Janeve za postupanje u tom slučaju.

Deveta godišnjica ne donosi zatvaranje. Donosi nove slojeve istog pitanja: da li je „Krvavi četvrtak" bio pokušaj državnog udara, politička montaža, ili nešto između - i da li je pravosudni sistem sposoban da da odgovor nezavistan od toga ko trenutno drži vlast?

Makedonija zna svoja nepisana pravila: pravda stiže sa zakašnjenjem, ako uopšte stigne, i njen oblik mnogo zavisi od toga kome odgovara. Devet godina kasnije, 27. april je živa rana baš zbog toga.