Dok političari vode ratove, račun ponovo plaćaju obični građani.

Cena nafte „Brent“, koja se pre eskalacije sukoba između SAD i Irana kretala oko 62 dolara za barel, ovih dana dostigla je oko 85 dolara. To je skok od skoro 37% za samo nekoliko nedelja.

Ovo ne znači da će svi proizvodi odmah poskupeti za 37 procenata, ali znači da će se skoro svaki proizvod i svaka usluga suočiti s dodatnim pritiskom na cenu. Nafta je temelj globalne ekonomije - od transporta hrane, sirovina i lekova, do proizvodnje plastike, građevinskog materijala i praktično svake industrije.

Kad gorivo poskupi, rastu troškovi transporta. Kad transport poskupi, rastu troškovi proizvođača. A kad se ti troškovi prebace na krajnjeg potrošača, cene u prodavnicama ponovo idu naviše. Balkanska matematika koju svi znamo napamet.

Dodatni problem je što tržište ne reaguje samo na trenutno stanje, već i na strah od onoga što tek dolazi. Ako se sukob nastavi i dođe do većih poremećaja u snabdevanju kroz Ormuški moreuz, kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine naftom, cene bi mogle dodatno da rastu.

Istovremeno, ako zalihe počnu da se smanjuju brže nego što mogu da se dopune, a isporuke budu ograničene, to može da stvori još veći pritisak na cene. Analitičari upozoravaju da bi, ako se sukob produbi, cena barela mogla da skoči i preko 100 dolara.

Na kraju, ratove ne osećaju samo zemlje koje su u sukobu. Oseća ih svako ko sipa gorivo, kupuje hleb, plaća prevoz, gradi kuću ili proizvodi bilo kakav proizvod.

Istorija pokazuje jedno pravilo koje se retko menja - kad raste cena nafte, skoro niko ne ostaje imun na posledice.