Nekoliko minuta posle ponoći, nebo iznad Litvanije prestalo je da bude metafora za bezbednost i postalo radno mesto. Bespilotna letelica ušla je u vazdušni prostor zemlje, borbeni avion NATO-a oborio ju je kod sela Pratkunaj u okrugu Kaišjadoris, nedaleko od Kaunasa, drugog po veličini grada u zemlji. Litvanske vlasti odmah su poslale vojnu policiju i druge službe na teren da pronađu ostatke i utvrde o kakvom tipu drona je reč.

Ono što je isporučeno građanima nije bilo saopštenje, nego SMS. Litvanija je proglasila žuti nivo vazdušne opasnosti za Vilnjus i okolinu, kao i za područja Trakaja i Elektrenaja, a upozorenja su stigla direktno na mobilne telefone. Aerodrom u Vilnjusu privremeno je ograničio rad. Kada je opasnost proglašena završenom, upozorenje je povučeno i letovi su nastavljeni. Cela operacija trajala je manje od jedne noći.

Odakle je došao dron - i čiji je

Prema preliminarnim informacijama, letelica je najverovatnije ušla sa teritorije Belorusije. Ali to nije isto što i znati čija je. Šef Nacionalnog centra za upravljanje krizama Vilmantas Vitkauskas rekao je da eksperti tek treba da utvrde karakteristike oborenog drona, njegovu moguću putanju i cilj leta. Službe sada prikupljaju ostatke da bi odredile model i poreklo.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda potvrdio je obaranje i zahvalio savezničkim snagama. „Dron koji je upravo ušao u litvanski vazdušni prostor uništen je od strane borbenih aviona NATO-a. Zahvaljujem savezničkom osoblju na brzoj reakciji”, saopštio je on. Prema Ministarstvu odbrane, reagovale su litvanske oružane snage i italijanski piloti angažovani u misiji zaštite baltičkog vazdušnog prostora.

Pre dva dana uzbuna se pokazala kao jato ptica

Samo dva dana ranije, 13. septembra, Litvanija je već podigla avion NATO-a i privremeno zatvorila aerodrom u Vilnjusu zbog objekata za koje se sumnjalo da su dronovi. Kasnija provera pokazala je da je radar zapravo registrovao jato ptica. To je detalj koji govori više od samog incidenta: kada je sistem toliko zategnut da jato ptica diže borbene avione, pitanje više nije da li će biti greške, nego kada.

Misija zaštite baltičkog vazdušnog prostora patrolira iznad Litvanije, Letonije i Estonije još od njihovog ulaska u Alijansu 2004. godine. Dve decenije to je bila rutina bez vesti. Poslednjih meseci incidenti sa bespilotnim letelicama postali su ozbiljan bezbednosni problem na istočnom krilu NATO-a, a rutina se pretvorila u nešto što ljudi dobijaju kao uzbunu na telefon.

Brojka je ono što otvara pravu sliku. Lovci iz misije i ranije su obarali zalutale dronove - iznad Estonije u maju, iznad Letonije u junu i ponovo u avgustu. Sa sinoćnjim, to su četiri oborene letelice iznad Baltika za manje od pet meseci. Kada se nešto ponovi četiri puta, reč „incident” polako prestaje da važi.

Ko će odgovarati ako neke noći greška ode u suprotnom smeru? Balkan zna ovu scenu napamet: sve je pod kontrolom dok nije, a onda se svi sećaju da su upozorenja postojala nedeljama. Razlika je u tome što ovde svaka reakcija traje minutima i sa sobom nosi celu Alijansu.