Posle javne rasprave u Sobranju, iz Asocijacije operatera za priređivanje igara na sreću (ASOM) traže da se predlog-zakon o igrama na sreću povuče i izradi potpuno iznova. Prema njima, on otvara ozbiljna ustavna i ekonomska pitanja koja se ne mogu rešiti sitnim amandmanima.

Predsednik ASOM-a, Vasko Ilijevski, tvrdi da se iza zaštitničke retorike krije pokušaj državnog monopola u onlajn-klađenju. „Kako država može istovremeno da bude i sudija i takmičar u istoj igri?", pita on. Ekspert Zoran Puhač ocenio je predloženi poreski model kao „ekonomski neodrživ", upozoravajući da bi direktno uništio legalno tržište - oporezujući čak i nepostojeću dobit kada su realni prihodi ispod 1.000 evra, odnosno oporezujući gubitak.

Najteži argument je ljudski. Iz udruženja „Hoću da radim" upozoravaju da bi zakon mogao da košta oko 10.000 radnih mesta i da izazove novi talas iseljavanja. A iz Nacionalnog saveta invalidskih organizacija podsećaju da bi hiljade osoba sa invaliditetom, koje dobijaju podršku kroz programe finansirane iz industrije, ostale bez pristupa dnevnim centrima, ortopedskim pomagalima i sportskim programima.

Igre na sreću se lako proglašavaju za društveno zlo - i za deo njih to je tačno. Ali kada se jedan zakon donosi na brzinu, bez prave rasprave sa onima koji plaćaju porez i zapošljavaju hiljade, tada pitanje više nije o kockanju. Pitanje je da li država hoće da reguliše tržište - ili hoće sama da ga preuzme. A to su dve veoma različite stvari, skrivene iza iste zaštitničke retorike.