Džef Bezos prikupio je još jednu brojku koja se teško izgovara s prosečnom platom na umu. Njegov startap za fizičku veštačku inteligenciju, Prometheus, privukao je 12 milijardi dolara (oko 11 milijardi evra) u novom krugu finansiranja, pri proceni vrednosti od 41 milijardu dolara. I to samo godinu dana otkako je ista kompanija prikupila 6,2 milijarde u prvom krugu.

Iza para stoje imena koja retko promašuju kada nanjuše profit: osim Bezosa lično, u ulog su ušli JPMorgan Chase, Goldman Sachs i BlackRock. Drugim rečima, najveće banke na planeti stavljaju pare na ideju koja još uvek nema proizvod na tržištu, nego obećanje.

A obećanje zvuči ambiciozno čak i za standarde Silicijumske doline. Prometheus, koji su kofondirali Bezos i Vik Bajaj (bivši kofonder Verilyja, biotek-krila Googlea), gradi softver koji nazivaju „veštački opšti inženjer" - sistem koji bi navodno sam dizajnirao i proizvodio složene fizičke sisteme, od mlaznih motora do lekova. Zasad to radi 150 ljudi u kancelarijama u San Francisku, Londonu i Cirihu.

„Značajna produktivnost u ekonomiji podići će životni standard", kaže Bezos - rečenica koju svaki milijarder kaže pre nego što automatizuje nečiji posao. Pitanje koje se ne postavlja na ovakvim objavama jeste ko tačno dobija taj podignut standard, a ko ostaje van računa.

Brojka od 41 milijardu za kompaniju bez gotovog proizvoda kazuje više o stanju tržišta nego o samoj tehnologiji. Kada pare traže gde da se ulože, obećanje za „opšteg inženjera" privlačnije je od bilo kog realnog biznisa s realnim troškovima. Da li će Prometheus izgraditi mlazni motor - ili samo još jednu prezentaciju za sledeći krug finansiranja - tek ćemo videti.