Španski političar Borha Semper jedan je od retkih pacijenata koji su imali ono najređe srećno nešto u svetu raka pankreasa - rana dijagnoza, u prvom stadijumu, lokalizovana forma. Kada je u intervjuu sa Pablom Motosom podelio da je nadmašio bolest, mnogi su se pitali - kako? Odgovor nije statistika - to je stanje za koje onkolozi kažu da je „medicinski izuzetno".

Cifre nisu nežne. Španija procenjuje 10.405 novih slučajeva raka pankreasa u 2026. godini, čime se rangira kao treći vodeći uzrok smrti od raka - i u narednim godinama može postati drugi. U trenutku dijagnoze, oko polovina pacijenata već ima metastaze. Samo 15-20 procenata imaju mogućnost za kurabilnu hirurgiju. Petogodišnja preživljenost je između 8 i 10 procenata.

Zašto je toliko smrtonosan? Prema dr Hose Ignasiju Martin Valdesu, šefu odeljenja za digestivne tumore u MD Anderson Cancer Center Madrid, uzroci su u samoj biologiji bolesti. „Rak pankreasa nema jedan jedinstveni razlog za lošu prognozu - to je rezultat serije karakteristika," kaže on. Više od 90 procenata slučajeva imaju KRAS mutaciju koja ubrzava rast. Desmoplastična stroma oko tumora deluje kao fizička barijera koja sprečava hemoterapeutike da prodru do ćelija.

Još važnije - ne postoji program za skrining za opštu populaciju, kao što postoji za rak dojke ili debelog creva. Dr Marija Hose Safont iz Španskog društva za medicinsku onkologiju objašnjava da se „bolest otkriva u naprednim fazama, što komplikuje lečenje i uslovljava prognozu". Bez rane detekcije, ostaje samo simptomatska medicina.

Simptomi su podmukli i nespecifični: žutilo kože i očiju, tamna urina i bled izmet, bol u stomaku koja se širi prema leđima „kao pojas", neplaniran gubitak težine, gubitak apetita, digestivne tegobe, perzistentna dijareja. Ponekad dijagnoza dolazi posle akutnog pankreatitisa, trombnih epizoda ili neočekivanog dijabetisa. Glavni rizični faktori - pušenje, gojaznost, alkohol i starost preko 60 godina, iako slučajevi kod mlađih rastu.

Šta može Balkan da nauči iz ovoga? Prvo - da ne ignoriše svoje simptome koji ne prolaze nekoliko nedelja. Žutilo nije alergija. Bol u leđima koja ne prolazi nije „uzaludno". Drugo - redovni medicinski pregledi za one sa rizičnim faktorima mogu biti razlika između 90 procenata i 8 procenata. Treća - i najteža - istina je da u zemljama bez skrining programa, jedini skrining koji mi sami možemo da radimo je budnost na sopstveno telo. I pitanje koje lekari nemaju spreman odgovor - „zašto moje telo nije normalno". To pitanje, ponekad, spasava život.