Pitanje ustavnih izmena i odnosa sa Bugarskom ponovo je u centru političke rasprave. Iz vladajuće VMRO-DPMNE poručuju da je „vreme jednostranih ustupaka završeno" i traže reciprocitet u odnosima sa Sofijom - ne nove uslove izvan evropskih kriterijuma. Opoziciona SDSM i Venko Filipče ih optužuju da zapravo blokiraju, a vlast uzvraća da SDSM nudi „potčinjavanje".

U pozadini stoji izjava predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, koji je potvrdio da usvajanje dogovorenih ustavnih izmena ostaje jedini put za formalno otvaranje pregovora o članstvu. „Ono što je dogovoreno mora da se ispuni - ništa više i ništa manje", rekao je Košta, pozivajući se na dogovor iz 2022. godine.

Ustavne izmene odnose se na unošenje manjina u ustav - prema Briselu, jedini uslov, bez dodatnih garancija. Ali u domaćoj politici isti taj uslov čita se na dva suprotna načina: jedni kažu da je poslednji korak ka EU, drugi da je nacionalno poniženje. Građanin, zarobljen između dva čitanja, više ne zna kome da veruje.

I tu je srž problema koju nijedna strana ne želi da kaže naglas: i vlast i opozicija koriste Bugarsku kao unutrašnje političko oružje. Kad su jedni na vlasti, ustupak je izdaja; kad dođu na vlast, isti taj ustupak postaje državnička mudrost. Makedonija čeka na vratima EU kao na šalteru u opštini - s tom razlikom što na šalteru bar znaš koji red je tvoj. Ovde red menjaju oni koji sede u fotelji.