Direktor CIA Dzon Ratklif u utorak je hitno otputovao za Moskvu. Putovanje je bilo kratko, neobjavljeno unapred i bez uobicajene protokolarne ambalaze - sto u diplomatiji znaci jedno: nije bilo zakazano, nego je postalo neophodno.

Sada se pojavljuje objasnjenje. Hamis de Breton-Gordon, bivsi komandant britanskih snaga za hemijsko, biolosko, radiolosko i nuklearno oruzje, u analizi za „Telegraf” tvrdi da obavestajni podaci upucuju na to da Vladimir Putin, pritisnut sa svih strana, razmatra napad na jednu od evropskih clanica NATO-a. A ako time ne uspe da zaplasi Evropu i natera je da povuce podrsku Ukrajini - sledeca opcija na stolu, prema istim informacijama, jeste takticko nuklearno oruzje na Ukrajinu.

Zasto analiticari ovo shvataju ozbiljnije nego ranije

Nuklearna pretnja iz Kremlja stara je koliko i rat i do sada je gotovo uvek bila retorika. Razlika je, tvrdi de Breton-Gordon, u tome sto je zapadne sluzbe posle cetiri i po godine vise ne tretiraju kao cistu retoriku - jer su se promenile brojke ispod nje.

Ukrajina je postala jedan od globalnih predvodnika u upotrebi dronova na bojnom polju. Njeni napadi na rusku infrastrukturu, ukljucujuci i postrojenja naftne industrije, otezavaju izvoz i snabdevanje gorivom, a u delovima Rusije stvaraju se redovi na benzinskim pumpama. To nije slika drzave koja dobija.

Jos veci problem od ekonomije je vojska. Posle velikih gubitaka Rusija sve teze nalazi nove dobrovoljce i pored visokih plata i finansijskih stimulacija. Prema proceni analize, bas nedostatak ljudi vremenom moze postati najveca slabost ruskog ratnog pogona.

Mobilizacija koju odlazu

Izlaz je poznat i Kremlj ga zna: nova, sira mobilizacija. Zapadni zvanicnici, tvrdi se u analizi, veruju da su odredjene pripreme vec u toku.

Samo, tu je politicka zamka. Dosadasnji teret mobilizacije nisu nosili najveci i najbogatiji ruski gradovi - ruska srednja klasa mogla je da gleda rat sa relativne distance, kao nesto sto se dogadja drugima. Ako nova mobilizacija zahvati znatno siri deo stanovnistva, distanca nestaje. A kada rat zakuca na vrata u Moskvi i Sankt Peterburgu, politicke posledice za Kremlj mogu biti ozbiljne.

Zato autor zakljucuje da Putin rat vise ne vodi samo zbog politicke pozicije, nego zbog sopstvenog opstanka na vlasti i nasledja koje zeli da ostavi. To je kljucna promena - lider koji racuna kako da pobedi je predvidiv; lider koji racuna kako da prezivi nije.

Iranski racun i prazna americka skladista

U ovu jednacinu ulazi i Vasington, i to na nacin koji ne ide u prilog Evropi. Prema analizi, Moskva pazljivo prati americku politiku prema Iranu i procenjuje koliko je Vasington spreman da se istovremeno vojno angazuje na vise kriznih podrucja.

Jos konkretnije: SAD su tokom operacija protiv Irana potrosile deo zaliha preciznog oruzja dugog dometa. To je podatak koji se u Kremlju ne cita kao detalj.

Administracija Dzoa Bajdena ranije je pretila Rusiji „katastrofalnim” posledicama ako upotrebi nuklearno oruzje u Ukrajini. Amerika i dalje raspolaze ogromnim konvencionalnim kapacitetima - ali vodjenje velike kampanje protiv Irana istovremeno opterecuje te iste rezerve. Dva rata se takmice za istu municiju.

A Evropa?

Zakljucak analize je da odgovornost sada pada na evropske clanice NATO-a, i da se Moskvi mora jasno staviti do znanja da bi napad na clanicu Saveza izazvao snazan konvencionalni vojni odgovor. Argument je izdrzan: ruska konvencionalna moc ozbiljno je iscrpljena u Ukrajini, a evropske clanice zajedno raspolazu mnogo vecim ekonomskim, tehnoloskim i vojnim potencijalom.

„Zajedno” je tu najteza rec. Evropska odbrana do danas funkcionise kao dogovor u kojem se svi slazu oko principa i niko ne zeli da plati prvi.

Za Balkan ovo nije daleka vest iz druge geografije. Region ima clanice NATO-a, ima drzave koje cekaju, i ima dugu praksu onoga sto se dogadja kada velike sile testiraju gde je granica tudje odlucnosti. Balkan ovu scenu zna napamet - prvo se proverava da li ce neko reagovati, potom se ulazi.

Ratklif je doleteo u Moskvu i vratio se. Sta je odneo i sta doneo ne znamo. Znamo samo da sef americke obavestajne sluzbe ne putuje hitno kada je sve pod kontrolom.