Ukrajinske snage su noćas napale Krasnodarsku oblast u Rusiji. Cilj je bila rafinerija Afipski, jedna od najvećih na jugu zemlje. Nakon eksplozija izbio je veliki požar, a širom regiona oglasile su se vazdušne sirene.

Stanovnici su objavili snimke na kojima se vidi vatra koja se širi sa prostora rafinerije. Ruske vlasti još uvek nisu saopštile šta je pogođeno niti kolika je šteta. Ne zna se ni kakvim oružjem je izveden napad, a ukrajinska vojska se nije oglasila povodom operacije.

Zašto baš rafinerija

Afipski prerađuje oko 6,25 miliona tona sirove nafte godišnje - približno dva odsto ukupnog ruskog prerađivačkog kapaciteta. Proizvodi benzin, dizel, gasne kondenzate, teške naftne derivate i sumpor. Ovo joj nije prvi put: i u junu je napad dronom izazvao požar na istoj lokaciji.

Dva procenta zvuči malo. Ali rat se ne vodi procentima kapaciteta, već time koliko goriva stiže do fronta i koliko novca ulazi u budžet. Ukrajina sistematski gađa rafinerije i energetsku infrastrukturu bespilotnim letelicama dugog dometa - logika je jednostavna: manje goriva znači sporiju vojsku, manje izvoza znači tanju kasu.

Rat koji se preselio duboko u Rusiju

Iste noći protivvazdušna odbrana bila je aktivirana i kod rafinerije Novošahtinsk u Rostovskoj oblasti, zasad bez potvrđene štete. Ukrajinske snage u poslednje vreme pojačavaju udare duboko na rusku teritoriju - energetski objekti, ali i veliki logistički centri.

To je promena koju vredi primetiti. U prvim godinama rata front je bio linija na karti. Sada su ciljevi na stotine kilometara od nje, a ruska unutrašnjost više nije pozadina - ona je deo bojnog polja.

Za Evropu to znači jednu stvar koja se retko izgovara naglas: svaki uspešan udar po ruskoj rafineriji približava pregovarački sto za jedan korak, ali istovremeno produžava logiku u kojoj se pobeda meri u zapaljenim postrojenjima. Koliko dugo jedan rat može da se vodi na taj način pre nego što neko odluči da je jeftinije razgovarati?