Dok svet broji dane do nekakvog sporazuma o Ukrajini, iz Moskve dolazi upozorenje koje ide u suprotnom smeru. Ruski filozof Aleksandar Dugin tvrdi da Rusija ne sme cilj „pobeda” da zameni mnogo bezopasnijom formulacijom „završetak rata” - jer sporazum koji ne otklanja uzroke sukoba bio bi samo pauza pred njegov nastavak.

Dugin nije državni funkcioner i ne govori u ime Kremlja. Ali njegove teze se godinama tretiraju kao neka vrsta termometra za ono što se misli u delovima moskovskog ideološkog establišmenta. Zato vredi čitati - ne kao politiku, nego kao raspoloženje.

Promena rečnika kao prvi znak

U razgovoru sa novinarom Sergejem Mardanom, Dugin je ukazao upravo na promenu jezika koja se sve češće čuje kada se govori o mogućem kraju sukoba. Izraz „završiti rat”, prema njemu, stvara utisak da je dovoljno zaustaviti vatru, prihvatiti stanje na terenu i vratiti normalan život.

On smatra da je to nerealno, zato što se sukob odavno više ne vodi samo oko linije fronta. „Kod nas sada nema drugog izlaza osim pobede”, poručio je Dugin, ocenjujući da je Rusija u sukobu sa Zapadom koji istovremeno obuhvata vojnu, tehnološku, ekonomsku, političku i ideološku sferu.

Priznanje koje se retko čuje

Najzanimljiviji deo nije poziv na pobedu. Najzanimljivije je priznanje koje dolazi odmah zatim. Dugin otvoreno kaže da Moskva na početku nije računala na konfrontaciju ovakvog obima. „Mi, razume se, nismo bili spremni da izazovemo ceo Zapad u svim njegovim dimenzijama”, rekao je.

Prema njegovom objašnjenju, Rusija je pokušavala da odbrani sopstveni suverenitet, ali istovremeno da ostane deo međunarodnog sistema izgrađenog po pravilima Zapada. To se pokazalo kao nemoguće.

Pročitajte tu rečenicu još jednom. To je priznanje da plan nije bio ono što se dogodilo. Četiri i po godine kasnije, to više nikome nije tajna - ali se retko izgovara sa te strane.

Niko nije dobio ono što je hteo

Dugin ne tvrdi ni da je Rusija ostvarila svoje ciljeve. Naprotiv - jedna od centralnih tačaka njegovog izlaganja jeste da četiri i po godine borbi nisu dovele do stanja u kojem bi Moskva mogla da kaže da je sve zbog čega je operacija započeta rešeno.

Istovremeno, ni zapadne zemlje nisu odustale od namere da Rusiji nanesu strateški poraz. Dakle: obe strane su iscrpljene, nijedna nije zadovoljna, a obe još uvek misle da mogu da dobiju više. To je definicija rata koji ne završava sam od sebe.

Tramp hoće da zatvori jedan dosije, ali dosijea ima više

U ovoj računici Dugin daje ulogu i američkom predsedniku. Prema njemu, Donald Tramp ima svoje razloge da smanji intenzitet sukoba u Ukrajini - Vašington istovremeno vodi mnogo širu globalnu utakmicu, pre svega sa Kinom, a veliki deo pažnje i resursa oduzima mu i sukob sa Iranom.

Ali želja jednog predsednika da promeni prioritete ne znači da su nestali interesi evropskih država, Kijeva, Moskve ili američkih struktura koje Rusiju i dalje vide kao strateškog protivnika. Čak ni sporazum između Trampa i Moskve, sam po sebi, ne bi rešio sve ono što je četiri i po godine ugrađeno u ovaj sukob.

Zamrznut front nije mir

Dugin navodi dva uslova pod kojima bi rat zaista završio. Prvi je da odnos snaga proizvede dovoljno jasan rezultat koji bi jedna ili obe strane morale da prihvate. Drugi je da svi ključni akteri zaključe da nastavkom rata više ne mogu da ostvare dovoljno veliku korist da bi opravdali cenu.

Nijedan od ta dva uslova, prema njegovoj proceni, još nije ispunjen.

Balkan zna ovu scenu napamet. Prekid vatre koji traje dok nekome odgovara, linija koja se zove privremenom trideset godina, i generacija koja odrasta sa pojmom „zamrznuti konflikt” kao nečim normalnim. Ako iz Ukrajine izađe sporazum koji zaustavlja pucnjavu, ali ostavlja netaknutim sve uzroke - onda nećemo imati kraj rata. Imaćemo pauzu između dve faze istog rata. A to smo već gledali izbliza.