Državna komisija za sprečavanje korupcije pročitala je Zakon o finansiranju političkih partija i našla rupe. Ne jednu - niz. I to ne po nečijoj prijavi, nego po sopstvenoj inicijativi, u okviru antikorupcijskog plana za proveru legislative za 2026. godinu.

Najvažnija primedba odnosi se na član 10, onaj koji uređuje kako državni budžet deli novac među partijama. Predsednik DKSK, Adem Čučulj, pitanje je formulisao pažljivo, ali nedvosmisleno: „Opravdano je pitanje da li je ovakva raspodela proporcionalna i da li su na ovaj način omogućene fer i jednake mogućnosti svim učesnicima.”

Novac koji raste, pravila koja se ne menjaju

Komisija ukazuje na nešto što se retko kaže naglas: sredstva za finansiranje partija su javni novac i ona se kontinuirano povećavaju. Zato, kažu iz DKSK, treba preispitati da li je odredba svrsishodna, odgovarajuća i pravična, i da li uopšte postiže cilj zbog kojeg je doneta.

Kada raspodela javnog novca favorizuje one koji su već na vlasti ili su već veliki, to nije slučajnost u zakonu - to je konstrukcija. Da li je tako kod nas, DKSK ne tvrdi. Samo pita. Ali činjenica da je državni antikorupcijski organ morao sam da otvori pitanje govori ko do sada nije želeo da ga otvori.

Članarina bez sankcije

Član 14 uređuje članarinu koju plaćaju članovi partija. Prema DKSK, u odredbi nedostaje preventivni mehanizam, a ukoliko neko premaši utvrđenu visinu članarine - u prekršajnim odredbama zakona nije predviđena nikakva sankcija.

To znači da granica postoji, ali nema posledice ako se prekrši. U finansiranju partija, to je kanal koji sam sebe otvara.

Donacije i registri

Kod člana 16, koji propisuje ukupan iznos pojedinačne donacije fizičkih i pravnih lica, DKSK traži da se ukloni pravna praznina i odredba uskladi sa Izbornim zakonikom. Dva zakona govore o istom novcu, a ne poklapaju se.

Član 17 je još zanimljiviji. On traži od partija da učine dostupnim registre donacija - preko veb-sajta „ili na drugi odgovarajući način”. Komisija kaže da nije jasno šta je taj drugi odgovarajući način, što ostavlja prostor za subjektivno tumačenje. Naročito, kako ukazuju, za partije koje uopšte nemaju veb-sajt.

Drugim rečima: jedna partija može da tvrdi da je registar bio dostupan, a niko ne može da dokaže da nije.

Šta Komisija traži na kraju

U izveštaju koji će dostaviti nadležnim institucijama, DKSK preporučuje da se u član 26 unese obaveza da partije godišnji račun o finansijskom poslovanju podnose i samoj Komisiji, kako bi se uskladio sa Zakonom o sprečavanju korupcije i sukoba interesa.

Dakle, trenutno antikorupcijsko telo ne mora da dobije finansijske račune partija čije finansiranje nadgleda. To je preporuka koja najviše govori o stanju.

Preporuke sada idu institucijama. Zakon menja Skupština. Skupština se sastoji od partija. Ko će glasati za stroža pravila za sopstveno finansiranje?