Startap fizičara sa Kalteha prikupio je 300 miliona dolara (oko 275 miliona evra) da izgradi kvantni kompjuter - i to sa obećanjem koje zvuči previše dobro da bi bilo istinito: umesto miliona, trebaće mu samo 20.000 kubita.

Kompanija Oratomic ušla je u trku tek ove godine, sa ciljem da do kraja decenije napravi prvi kvantni kompjuter sa praktičnom, "komunalnom" upotrebom. Ogromnu rundu Serije A predvodili su ARCH Venture Partners, Spark Capital i Khosla Ventures, a među investitorima je i fond Džefa Bezosa, kao i Index Ventures i Bain Capital. Kad se ovakva imena ređaju u jedan ček, to samo po sebi je poruka tržištu.

Tehnički trik Oratomica su laseri koji deluju kao "optičke pincete" - drže pojedinačne atome na mestu i koriste ih kao osnovu proračuna. Ključno otkriće, kažu osnivači, jeste da njihov pristup može da ispravlja greške sa mnogo manje kubita nego što se smatralo mogućim. Budući da su kvantni kompjuteri ekstremno osetljivi na šum, upravo ispravljanje grešaka je razlika između naučnog eksperimenta i stvarnog alata.

"Ranije ne biste mogli da ubedite nikoga od nas da osnuje kompaniju za kvantno računanje, jer smo mislili da je previše daleko", priznaje izvršni direktor Dolev Bluvštajn. Iskrenost koja vredi - ali i podsetnik da cela industrija godinama obećava proboj koji je večno "do kraja decenije". Trista miliona dolara kupuju mnogo istraživanja; da li kupuju i radni kvantni kompjuter, videćemo tek kad prvi zaista reši problem koji klasične mašine ne mogu.