Iako je jedna od najvećih svetskih proizvođača sirove nafte, Rusija se suočava sa nečim što zvuči skoro nemoguće: prazne benzinske pumpe i kilometarski redovi, u kojima građani čekaju i do 36 sati za benzin.

Uzrok je serija ukrajinskih napada bespilotnim letelicama na ruske rafinerije. Oštećenja su toliko ozbiljna da domaća proizvodnja goriva više ne zadovoljava potrebe, pa Moskva traži benzin spolja - od Belorusije i Indije. Od izvoznika nafte, Rusija se pretvorila u zemlju koja hitno traga za gorivom.

Priča je poučna za svakog ko misli da vojna moć znači i neranjivost. Dronovi, relativno jeftini u poređenju sa svime drugim u jednom ratu, pokazali su se dovoljnim da pogode žilu kucavicu cele jedne ekonomije. Kad rafinerije gore, ne strada front - strada obični vozač koji satima čeka na pumpi, i rejting vlasti koja je obećavala stabilnost.

Za čitaoca na Balkanu ovo nosi i širu poruku. Rat u Ukrajini odavno nije samo njihova stvar - on udara po cenama goriva, po energetskim tržištima i po nervozi cele Evrope, nas uključujući. Kad veliki proizvođač nafte nema benzin za svoje građane, to je znak koliko je krhak sistem na koji se svi oslanjamo, čak i oni koji misle da su daleko od fronta.