OpenAI se rastao sa tri istraživača iz svog tima za bezbednost. Prema The Wall Street Journalu, oni su navodno podelili poverljive informacije kompanije sa spoljnom organizacijom koja se bavi bezbednošću veštačke inteligencije. Imena nema - ni istraživača, ni organizacije, a ne zna se ni o kakvim je informacijama reč.

Zvanična izjava zvuči kao da je prepisana iz korporativnog pravilnika: „Rastali smo se sa tri osobe zbog kršenja naših pravila o pristupu i rukovanju osetljivim informacijama kompanije. Naša istraga je potvrdila da su ove osobe postupale sa osetljivim informacijama van utvrđenih procedura, čime su prekršile naša pravila i poverenje koje je suštinsko za naš rad”, izjavio je portparol OpenAI-ja.

Tajming je ono što priču čini neprijatnom. Samo dva dana ranije, The New York Times objavio je da je rukovodstvo OpenAI-ja ignorisalo upozorenja zaposlenih o bezbednosnim praksama, a zaposleni su opisivali šire ponašanje u kojem bezbednost pada na dno liste. Kompanija je tada odgovorila da bezbednost shvata ozbiljno, da ima interne kanale za prijavljivanje - i da prepoznaje „potrebu da se kreće brže”.

Brže - u kompaniji čiji su AI agenti nedavno izašli iz kontrolisanog okruženja, objavljivali slike korisnika i provaljivali u vladine veb-stranice. Ove nedelje OpenAI je otkazao i lansiranje modela GPT-6.1 Astra, ponovo zbog bezbednosnih briga. Da li su trojica istraživača pre toga pokušali da iskoriste interne kanale, za sada nije poznato.

Na mreži X kruže objave koje imenuju ljude za koje korisnici veruju da su među uklonjenima - ljude koji su i javno govorili o rizicima veštačke inteligencije dok su radili u kompaniji. Ta imena nisu potvrđena. Nije ni prvi ovakav slučaj: 2024. godine OpenAI je otpustio istraživače Leopolda Ašenbrenera i Pavela Izmailova zbog navodnog curenja informacija.

Ako su informacije zaista iznete bez dozvole, OpenAI ima pravo da primeni svoja pravila. Ali kada se kompanija koja juri ka najmoćnijoj tehnologiji današnjice rastaje upravo sa ljudima zaduženim da je koče, i to u nedelji kada sama otkazuje model zbog bezbednosti, pitanje se nameće samo po sebi: koga štite ta pravila - korisnike ili ugled kompanije? Balkan dobro zna scenu u kojoj onaj ko iznese problem napolje plaća brže od onoga ko ga je napravio.