Premijer Hristijan Mickoski je u Berovu izjavio da je Vlada za dve godine „kreirala” 17.000 novih radnih mesta, i da ce se data-centri graditi bez obzira na otpor. „Apsolutno ne”, odgovorio je na pitanje da li ce odustati od ideje.

Obe tvrdnje vredi razmotriti odvojeno, jer su to dve razlicite vrste izjave - jedna je brojka, druga je politicka odluka.

17.000 radnih mesta, ali cijih

Mickoski se pozvao na podatke Drzavnog zavoda za statistiku: u periodu od treceg kvartala 2024. do drugog kvartala 2026. broj zaposlenih porastao je sa oko 691.000 na 708.000 lica. To je razlika od priblizno 17.000. Najveci deo novih zaposljavanja, kaze on, je u industriji.

Brojka je tacna i proverljiva. Ono sto je politicka ocena, a ne statisticki podatak, jeste glagol. Promena u broju zaposlenih pokazuje kretanje trzista rada - ona ne znaci automatski da je svako novo radno mesto direktno stvoreno konkretnom vladinom merom. Razlika izmedju „otvorilo se 17.000 radnih mesta” i „mi smo otvorili 17.000 radnih mesta” nosi svu politicku tezinu recenice.

Vredi dodati i ono sto je statistika iz istog tog zavoda pokazala u istom kvartalu: 101.022 osobe rade neformalno, sto je vise od svih zvanicno nezaposlenih. To ne ponistava brojku od 17.000, ali je stavlja u kontekst koji nijedno saopstenje iz Berova nije pomenulo.

Data-centri: „buducnost covecanstva”

O data-centrima Mickoski je bio direktan. Oni ce se graditi u skladu sa Nacionalnom strategijom, rekao je, „zato sto je to buducnost covecanstva”. Kao argument naveo je Francusku sa 68 milijardi evra investicija u data-centre, dodajuci da se BDP SAD temelji na vestackoj inteligenciji i da bi bez nje bili u recesiji.

Najavio je i da je pet ili sest kompanija vec pokazalo interesovanje, i da dok je ove vlasti, od ideje se nece odustati.

Plan ima i drzavni deo: primarni nacionalni data-centar koji ce povezati drzavne institucije, sa postojecim kapacitetom u Prilepu kao sekundarnim, odnosno recovery centrom. Predvidjen je i nacionalni cloud sistem za rezervne kopije podataka. To nije samo domaca zamisao - u oceni Evropske komisije o makedonskoj Reformskoj agendi predvidjeno je ispitivanje bas takve centralizovane vladine digitalne infrastrukture.

Pehcevo je reklo ne, premijer kaze privatna inicijativa

Pre nekoliko dana odbornici Opstine Pehcevo jednoglasno su odbacili ideju o data-centrima na njihovoj teritoriji. Mickoski je to odredio kao privatnu inicijativu i nije hteo da ulazi u detalje.

Iz SDSM poruka je drugacija: „Makedonija nema stabilan energetski sistem da bi Mickoski unapred obecavao drzavne resurse bez da javnost zna koliko ce to kostati i ko ce platiti racun”, kazu odande, dodajuci da nemaju nista protiv investicija koje nose razvoj i nove tehnologije, ali da one moraju biti u interesu Makedonije.

To je pitanje sa tacnom formom i bez odgovora do sada. Data-centar trosi struju i vodu u kolicinama koje se planiraju unapred, ne otkrivaju se posle izgradnje. Koliko megavata, koliko kubika, po kojoj tarifi, i na cijem terenu - to su cetiri brojke. Nijedna od njih nije se pojavila u izjavi iz Berova.

Strategija moze biti ispravna, a da ipak ostane neodgovorena. Razliku pravi to da li ce brojevi izaci pre nego sto se potpise prvi ugovor - ili nakon sto Pehcevo dobije suseda.