Dvadeset osmog avgusta, na Dan rudara, od svih govornika cula se ista recenica - rudarstvo nije profesija proslosti, nego buducnosti. Brojke koje stoje iza te recenice govore nesto drugacije o sadasnjosti.

Pre vise godina u ovoj grani bilo je preko 10.000 zaposlenih. Danas je brojka gotovo prepolovljena, a trend opadanja se nastavlja. Prema Drzavnom zavodu za statistiku, u maju 2026. broj radnika u sektoru „rudarstvo i vadjenje kamena” manji je za 7,3 odsto nego u maju 2025. godine.

Prosecna neto plata je, pak, porasla za 5,8 odsto i premasila 61.000 denara. Znaci plata raste, a radnika nema. To nije kontradikcija - to je tacno ono sto se desava kada se jedna delatnost automatizuje dok se istovremeno suzava.

Ko drzi ekonomiju

Tezina sektora je stvarna i ne treba je potcenjivati. U 2025. godini rudarstvo je ucestvovalo sa 10,9 odsto u industrijskoj proizvodnji i sa 2,8 odsto u ukupnom makedonskom izvozu. Proizvedeno je 130.174 tone bakarnog, olovnog i cinkanog koncentrata.

Zamenik ministra energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Miroslav Labudovic na obelezavanju u REK Bitolj i REK Oslomej rekao je da preko 10.000 porodica u Makedoniji hleb vadi direktno iz rudarskog sektora. To je drugacija brojka od one iz statistike o zaposlenima u samom sektoru - jedna broji radna mesta, druga porodice koje od njih zavise, ukljucujuci i one u pratecim delatnostima.

Investicija koja je stala

Smanjenje broja radnika objasnjava se zastojem investicija, najcesce zbog kritika o opasnosti od unistenja zivotne sredine, zagadjenja teskim metalima i rizika po vodne resurse. Najglasnija ilustracija bile su osporavane koncesije za rudnik bakra i zlata „Ilovica-Stuka”, gde je bilo planirano preko 500 direktnih i 2.700 indirektnih zaposljavanja.

Sa druge strane stoji primer Makedonske Kamenice. Rudnik SASA je ove godine uveo tri nova podzemna kamiona, zavrsio prvu fazu projekta podzemne ventilacije i uveo centralizovani sistem pracenja i upravljanja procesima. Od ulaska Central Asia Metals u novembru 2017. godine do danas ulaganja su premasila 120 miliona dolara.

To je ozbiljna suma i vredi je reci. Ali modernost jednog rudnika ne meri se samo cenom masina - meri se i podacima o bezbednosti, kvalitetu vode i zemljista, i time da li su ti podaci dostupni za proveru nakon sto masine pocnu da rade.

78 odsto koji treba da se vrate

Prema zakonskoj raspodeli, 78 odsto placenih koncesionih naknada prihod je opstine na cijoj se teritoriji obavlja koncesiona delatnost. Ta sredstva treba da zavrse u lokalnim putevima, vodovodima, komunalnoj infrastrukturi, skolama i projektima zastite zivotne sredine.

Ministarka energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Sanja Bozinovska poruceila je da „nijedna tona proizvedene rude, nijedan procenat izvoza i nijedna investicija ne vrede vise od ljudskog zivota” i da rudnik ne sme da bude izolovano ostrvo.

To je tacna recenica. Pitanje na koje nijedno obelezavanje ne odgovara jeste koliko je od tih 78 odsto u poslednjih pet godina zaista zavrsilo u vodovodu ili skoli u rudarskim opstinama - i da li je ta racunica uopste negde javno dostupna. Jer bas ta brojka, a ne govor 28. avgusta, odlucice da li ce sledeca generacija ostati da radi u tim mestima.