Iranka (23) osuđena na smrt zbog objave na društvenim mrežama: sudija ju je pitao zašto nije uvredila SAD i Izrael

Nadžme Amini ima 23 godine, studentkinja je i sedi u zatvoru Vakilabad u Mašhadu. Iransko pravosuđe osudilo ju je na smrt zbog objave na društvenim mrežama, koju su vlasti proglasile uvredom proroka Muhameda. Presuda nije pravosnažna i na nju se može uložiti žalba Vrhovnom sudu.

To nije sve. U posebnom postupku Amini je dobila i 12 godina, šest meseci i jedan dan zatvora za delovanje protiv nacionalne bezbednosti i propagandu protiv režima. Čak je i dan izračunat - iransko pravosuđe je precizno kada meri tuđu slobodu.

Uhapšena je tokom protesta u januaru. Prošlog meseca iz zatvora je poslala audio-poruku međunarodnoj zajednici: „Ne želim da glumim heroinu. Želim samo jedno: budite moj glas.” Poziv je bio upućen Ujedinjenim nacijama, advokatima i organizacijama za ljudska prava - da istraže njen slučaj.

Odbrana koju je sud odbacio

Prema iranskoj štampi, Amini je pred sudom rekla da je objavu napisala pošto je sa prijateljima uzela halucinogene pečurke. Njen advokat je tvrdio da je reč o lapsusu. Sudija je odbacio odbranu pitanjem koje govori više o sudu nego o optuženoj: zašto, u tom stanju, nije uvredila druge ljude ili protivnike režima, poput SAD i Izraela.

U prevodu: sud se ne pita da li je optužena bila svesna šta piše, nego koga je uvredila. Iranski zakon zaista predviđa smrtnu kaznu za uvredu proroka, ali su takve presude retke. Poslednja poznata pogubljenja za bogohuljenje su iz 2023. godine, kada su pogubljena dvojica muškaraca osuđena zbog aktivnosti na društvenim mrežama.

Kontekst presudu čini još mračnijom. Organizacija Iran Human Rights izveštava da je samo ove godine u Iranu pogubljeno više od 600 ljudi, a branioci ljudskih prava upozoravaju na sve češću primenu smrtne kazne. Smrtna presuda studentkinji uhapšenoj na protestu vidi se kao pokušaj režima da zaplaši i uguši glasove demonstranata.

Kada vlast sama odlučuje šta je uvreda, svaka objava je potencijalni dokaz - i to nije problem samo Teherana. Sada je pitanje da li će „budite moj glas” stići do nekoga ko može nešto da uradi, pre nego što Vrhovni sud kaže poslednju reč.