Dobili ste posao, kupili ste stan, a radost traje nekoliko nedelja: psihološkinja objašnjava zašto se um brzo navikava na dobro

Čekali ste rođendan, unapređenje, putovanje. Dan je došao - i umesto euforije, neutralan osećaj. Ponekad čak i praznina, a zatim razočaranje u same sebe, zašto niste srećniji. Psihološkinja Ester Boada, direktorka centra Sukha, kaže da to nije greška u karakteru, nego način na koji um radi.

„Verujemo da ćemo, kada postignemo ono što želimo, biti srećni, ali se um vrlo brzo navikava i odmah gleda ka sledećem cilju”, objašnjava ona. Psihologija to naziva hedonističkom adaptacijom - sklonošću da se posle svakog lepog događaja vratimo na svoj stabilni nivo zadovoljstva. Primer je klasičan: čovek godinama štedi, useljava se u stan, slavi nekoliko nedelja - i već planira renoviranje kuhinje.

Koliko ljudi je proživelo upravo ovaj scenario? Boada ipak upozorava da krivac nije ambicija. „Problem nije u tome što želimo više, nego u tome što stalno živimo zagledani u ono što nedostaje”.

Dobra vest je da je reč o kognitivnoj pristrasnosti, a ona može da se trenira. Predlog je da zastanete i podsetite se da su stvari koje danas uzimate zdravo za gotovo nekada bile snažne želje. Posao na koji se sada žalite, na primer, možda vam je nekada bio san.

Dopamin je za potragu, ne za cilj

Sistem nagrađivanja u mozgu oslobađa dopamin uglavnom dok tragamo i očekujemo, a ne kada stignemo. Zato jurenje ciljeva može da postane gotovo zavisnost - više se vezujemo za trku nego za rezultat. Trkač koji prolazi kroz cilj i umesto slave oseća čudnu prazninu zna ovo iz prve ruke.

Boada nudi četiri praktična koraka. Prvo, „pauze za integraciju”: nekoliko dana ili nedelja u kojima upijate postignuto pre nego što postavite novi cilj. Drugo, pogled unazad: zapišite tri stvari koje su pre pet godina bile samo želje ili nerešeni projekti. Treće, razlikujte ciljeve od vrednosti i povežite uspehe sa onim što svakodnevici daje smisao - zdravljem, odnosima, učenjem. Četvrto, „rituali zatvaranja”: proslavite uspeh sa ljudima koji su vas podržali.

I uživanje se, kaže ona, uči. To ne znači odricanje od ambicije, nego odvajanje blagostanja od beskrajnog sakupljanja spoljašnjih uspeha. Sreća manje zavisi od onoga što ćemo steći, a više od toga kako živimo, sa kim delimo život i kako se osećamo dok ga živimo. Jednostavno na papiru - ali koliko ljudi zastane dovoljno dugo da to proveri?