Kilogram ajvarke 15 denara kod poljoprivrednika, do 100 u marketu: ko poskupljuje zimnicu?

Jesen u Makedoniji oduvek je mirisala na pečene paprike i pune tegle. Ove godine, pre nego što se izvadi velika šerpa, prvo se vadi kalkulator. Poljoprivrednici se žale da jedva pokrivaju troškove, kupci prevrću po novčanicima - a između njive i tegle, neko lepo zarađuje.

Ajvarka je najbolji primer. Poljoprivrednici kažu da im je na otkupnim punktovima uzimaju i za 15 denara po kilogramu. Na Kvantaškoj pijaci u Skoplju ove nedelje prodavala se po 30 do 40 denara, na jeftinijim zelenim pijacama može se naći za 60 denara, a u nekim marketima cena ide i do oko 100 denara. Od njive do rafa - više od šest puta skuplje.

Slična je slika i kod drugog povrća za zimnicu. Na veliko, na Kvantaškoj, krompir košta 30 do 35 denara, šargarepa 25, cvekla 20, kupus 25 do 30, zeleni paradajz 40 do 45, kornišoni 55 do 60 denara po kilogramu. Na Zelenoj pijaci u Skoplju cvekla je 60 denara, krompir 50, šargarepa za turšiju 50 do 60, zeleni paradajz 60 do 120, a kornišoni 80 do 100 denara. Istina, na Kvantaškoj se kupuje na veliko i kvalitet nije uvek isti - ali za porodicu koja kupuje nekoliko kilograma, račun na tezgi je jedini koji se računa.

Karfiol je postao luksuz. Na pijacama u Skoplju karfiol i brokoli stoje po 200 denara za kilogram, a za produženi vikend karfiol je, prema prodavcima, dostigao i 220 do 250 denara. Na veliko je 160 denara. Slične cene, kažu građani, bile su i u Strugi i Ohridu. Jedan penzioner na Zelenoj pijaci ispričao je da je u jednom gradu u unutrašnjosti karfiol bio od 50 do 100 denara, a u Skoplju ga gleda po 200 i 250.

Mladi kupus na Bunjakovcu prodaje se po 120 denara za kilogram i izazvao je buru na društvenim mrežama. Sa njive, prolećni kupus košta oko 35 denara - što znači da do tezge postaje skoro četiri puta skuplji.

„Trgovci jedu kajmak. Godinama govorim da nedostaje strategija u poljoprivredi, to se na terenu vidi kroz smanjenje zasađenih površina”, kaže Risto Velkov iz strumičkog „Agrosojuza”. Prema njegovim rečima, veliki udarac za proizvođače je i uvoz: upravo kada stigne domaća kultura, na tržište se puštaju velike količine uvezenih proizvoda.

Rezultat je paradoks: poljoprivrednik prodaje ispod cene rada, a kupac plaća kao za delikates. Da li neko u Ministarstvu poljoprivrede ili u Komisiji za zaštitu konkurencije vidi ovu razliku između njive i tezge? I koliko će još jeseni biti potrebno da turšija postane uspomena, a ne zimnica?