Trideset jedan i po terabajt. Toliko podataka su, prema američkoj optužnici, izvukli hakeri sa 322 univerziteta širom sveta - 144 u SAD i 178 u drugim zemljama. Ne vojne tajne, ne šifre za oružje. Naučne časopise i doktorske disertacije.

Američki savezni tužioci objavili su optužnicu u 14 tačaka protiv 17 članova iranskog instituta Mabna za desetogodišnju kampanju sajber špijunaže. Prema Ministarstvu pravde, grupa je delovala prvenstveno po nalogu iranske Revolucionarne garde.

Krade se ono što je ionako plaćeno

Najzanimljivija brojka u celom slučaju nije ni 31,5 terabajta, ni 322 univerziteta. To je 3,4 milijarde dolara - toliko su, kažu iz Ministarstva pravde, američki univerziteti potrošili da nabave iste one podatke koji su potom ukradeni i preprodavani preko iranskih internet stranica.

Stanite tu na trenutak. Nauku u tim časopisima najčešće plaća javnost preko budžeta i stipendija. Zatim je institucije plaćaju po drugi put da bi imale pristup do nje. A sada je treći igrač uzima besplatno i prodaje po treći put. Krađa je krivično delo i ona je predmet optužnice, ali model koji ju je učinio toliko isplativom nije ničija optužna tačka.

Ne samo univerziteti

Na meti su bile i 42 privatne kompanije iz SAD, 11 stranih firmi, nekoliko američkih vladinih agencija i Ujedinjene nacije. U jednom od slučajeva optuženi su hakovali medijsku kuću HBO i pokušali da iznude šest miliona dolara u bitkoinu.

Šteta za žrtve procenjuje se na preko 20 miliona dolara samo za sanaciju sistema. Stejt department je ponudio nagradu do 10 miliona dolara za informacije koje bi dovele do lociranja petorice glavnih begunaca od pravde. Kada država nudi više novca za pronalaženje počinilaca nego što je šteta koštala, to nije računovodstvo - to je poruka.

„Šira mreža”

„Ove optužbe razotkrivaju širu mrežu za koju se veruje da stoji iza opsežne kampanje sponzorisane od države. Cilj je bio da se krade istraživanje i intelektualna svojina sa američkih univerziteta, iz kompanija i vladinih institucija”, izjavio je američki tužilac Džejmi Mekdonald.

Obratite pažnju na formulaciju - „za koju se veruje”. Optužnica je tvrdnja, ne presuda, a 17 ljudi koji su van američke jurisdikcije verovatno nikada neće sesti u sudnicu u Merilendu. To ne znači da je dokument besmislen. Znači da je njegova funkcija više da imenuje nego da kazni.

Zašto je ovo bliže nego što izgleda

Univerzitet ne liči na vojnu metu i baš zato je dobra meta. Ima otvorene mreže, hiljade korisničkih naloga i budžet za bezbednost koji uvek gubi od budžeta za sve ostalo. Akademske mreže su otvorene po dizajnu, jer tako funkcioniše nauka - razmena radova je poenta, ne propust.

Ako se deset godina može ulaziti u sisteme 322 univerziteta pre nego što neko sastavi optužnicu, pitanje nije koliko su dobri napadači. Pitanje je koliko dugo je uopšte neko gledao.