Kad se predsednik i potpredsednik javno razidju oko toga zasto uopste ratuju, to nije neslaganje oko nijanse. To je priznanje da se cilj menjao u hodu.

Dzej Di Vens je na Foks Njuzu izjavio da je cilj broj jedan da gorivo ostane dostupno Amerikancima, a sprecavanje Irana da dodje do nuklearnog oruzja stavio je na drugo mesto. Donald Tramp ga je javno ispravio: sprecavanje iranskog nuklearnog programa je „cilj broj jedan, i uvek ce biti”.

Bela kuca koja objasnjava sta je predsednik rekao

Portparolka Kerolajn Livit dobila je zaduzenje koje svaki portparol najmanje voli - da objasni kako dvojica zapravo govore isto. Prema njoj, za Trampa su oba cilja podjednako vazna, ali je nuklearni program prioritet. Drugim recima: podjednako vazni, ali je jedan vazniji.

Jos zanimljivije je ono sto stoji u arhivi. U maju je Tramp novinarima rekao da je jedino sto je vazno za Iran to da nemaju nuklearno oruzje, i dodao da ne razmislja o finansijskom stanju Amerikanaca. Tri meseca kasnije njegov potpredsednik stavlja bas to finansijsko stanje na prvo mesto. Neko je promenio pricu - pitanje je samo da li zato sto su se cinjenice promenile ili zato sto su se pumpe promenile.

Brojka koja diktira retoriku

Prosecna cena benzina u SAD dostigla je 4,02 dolara po galonu - vise od jednog dolara iznad nivoa na pocetku sukoba. To je kontekst u kojem se odjednom pojavljuje „cilj broj jedan” za dostupno gorivo. Tramp tvrdi da bi nedelovanje prema Iranu kostalo vise i da nece Amerikancima da se izvinjava za skuplje gorivo.

Ovo je deo rata koji svaki predizborni stab zna: dok borbe traju, retorika je za principe. Kad racuni stignu, retorika se premesta ka trosku. A kad dvojica ljudi iz istog tima izgovore obe verzije u istoj nedelji, vidi se da nijedan odgovor nije dovoljno ubedljiv da izdrzi celu kampanju.