Tramp je sinoć naredio Pentagonu da drastično smanji obim zajedničkih vojnih vežbi sa Južnom Korejom. Razlog, u njegovoj verziji, nije budžet i nije strategija. Razlog je što su vežbe slale „neprikladan i neprijateljski signal” ka zemlji koja, kako je napisao, „otkad je Donald Dž. Tramp predsednik, ne predstavlja pretnju i ponaša se s poštovanjem”.

Zemlja o kojoj govori je Severna Koreja. Ista ona koja je izašla iz Ugovora o neširenju nuklearnog oružja 2003. godine i od tada redovno testira rakete i nuklearne uređaje uprkos sankcijama UN. Prema predsedniku njenog glavnog vojnog protivnika, ona je sada dobro vaspitan komšija.

Saveznik saznaje preko Truth Sociala

Vest nije stigla diplomatskom notom, niti preko Stejt departmenta. Stigla je kao objava na Trampovoj privatnoj mreži, nakon što je već bilo dogovoreno da SAD učestvuju. On čak priznaje da je prekasno da se vežbe potpuno otkažu, ali dodaje da „nije zadovoljan” što je Amerika uopšte pristala. Zajedničke vežbe Ulchi Freedom Shield zakazane su od 17. do 27. avgusta - dakle počinju upravo na dan kada je on ovo napisao.

Zamislite kako to izgleda iz Seula. Vaša odbrana decenijama je građena oko jedne pretpostavke: američko prisustvo je konstanta. A onda se konstanta preispituje u objavi na društvenoj mreži, dan pre početka manevara.

Cena jednog „ne, hvala”

U istoj objavi Tramp je dodao nešto što je i sam nazvao „donekle nepovezanim”. Nedavno je pitao južnokorejskog predsednika hoće li im se pridružiti u denuklearizaciji Irana. Odgovor je bio: „Ne, hvala.”

Dve stvari sede jedna pored druge u istom tekstu, a on insistira da nemaju veze. Odbijanje da se uđe u tuđi rat, pa zatim smanjenje zajedničke odbrane - i čitalac treba da poveruje da je to slučajnost. Ko to zaista čita kao slučajnost?

Ono što Balkan prepoznaje odmah

Ovo je priča o tome koliko vredi jedna bezbednosna garancija kada se raspoloženje garanta menja. Korejsko poluostrvo je tehnički u ratu od 1953. godine - primirje, ne mirovni sporazum. Na tom nedovršenom poslu Seul sedi sedam decenija, oslonjen na američko prisustvo.

Tramp je već jednom prošetao ovim putem. Na samitima u Singapuru 2018. i Hanoju 2019. sastao se sa Kim Džong Unom lično, nazvao vežbe preskupim i „provokativnim” i smanjio ih. Pregovori o denuklearizaciji propali su u Hanoju, Pjongjang je nastavio da razvija balističke rakete dugog dometa, a Tramp je zadržao stav da je lični odnos sa Kimom osnova stabilnosti u regionu.

Region koji je pročitao ovu lekciju zna koliko košta takva aritmetika. Garancija važi dok je jeftina i dok se nekome dopada kako zvuči. Južna Koreja to danas uči javno - i to od saveznika, ne od protivnika.