Danas ističe rok za Reformsku agendu Makedonije u okviru Plana rasta EU - a prema opoziciji, ispunjeno je samo 6 od 16 reformskih koraka. SDSM je iskoristio datum za oštar napad na premijera Hristijana Mickoskog, optužujući ga za „još jedno neispunjeno obećanje".

Reforme koje ostaju nedovršene nisu sitnice. Među njima su reforma pravosudnog sistema, borba protiv korupcije, izmene u krivičnom zakonodavstvu, izbornom zakonodavstvu, i finansiranje sudova i tužilaštva. To su upravo temelji koje EU traži pre bilo kakvog ozbiljnog napretka - i upravo ono što svaka vlada najviše odugovlači.

Iz vlade uzvraćaju drugačijim aršinom: tvrde da je Makedonija „najviše radila na Reformskoj agendi" u drugoj polovini 2025. u poređenju sa susednim zemljama, pozivajući se na izveštaj Evropske komisije. Obe strane, kao i obično, čitaju iste brojke na suprotne načine - jedni vide napredak, drugi vide neuspeh.

SDSM ide dalje i nabraja i druga predizborna obećanja koja smatraju neispunjenima - vraćanje imena bez „Severna", ukidanje Prespanskog sporazuma, privlačenje stranih investicija. Tvrde da su strane investicije pale za 60 odsto. To su partijski navodi i treba ih čitati kao takve - izjava opozicije, ne utvrđena činjenica.

Ali nezavisno od toga ko je u pravu oko procenata, jedno je teško osporiti: rok ističe, a ključnih reformi nema. A Reformska agenda nije domaći zadatak koji može da se prepiše u poslednjem trenutku - to je uslov za šest milijardi evra iz Plana rasta Zapadnog Balkana, i za svaki sledeći korak ka EU. Kada rok prođe bez rezultata, ne gubi ni vlast ni opozicija - gubi građanin koji tu integraciju čeka decenijama.