Pre nego sto su milioni ljudi stali u red da se fotografisu u njenim ogledalnim sobama, Jajoi Kusama je vec zivela u svetu bez granica - samo sto taj svet nije bio izbor, vec simptom. Japanska umetnica preminula je 14. avgusta u bolnici u Tokiju, u 97. godini. Atelje je saopstio da je slikala do poslednjih dana i da cetkicu nije ispustila.

Halucinacije su joj pocele u detinjstvu u Macumotu, u bogatoj porodici koja se bavila biljkama. Govorilo joj je cvece. Sara sa carsava se umnozavala dok nije prekrila zidove, plafon i sopstveno telo. Majka joj je bacala boje i pripremala je za udaju. Kusama je pocela da crta vizije u sveskama kao protivotrov - bukvalno da bi smanjila strah.

Iz tih svezaka izasao je jezik koji je svet ucio pedeset godina

Tacke, beskonacne mreze, ponavljanje istog oblika dok ivica ne nestane - sve ono sto danas prepoznaje svaki tinejdzer na Instagramu, izgradjeno je od neceg sto ju je mucilo. Nakon sto je u jednoj knjizi videla reprodukcije Dzordzije O'Kif, napisala joj je pismo sa molbom za savet. Odgovor je stigao i ohrabrio je da pokaze svoj rad. Krajem pedesetih otisla je u Njujork.

Njujork je nije docekao otvorenih ruku. Zena, Japanka, u sceni u kojoj su dominirali muskarci - Kusama je godinama tvrdila da su njene ideje zavrsavale kod kolega koji su dobijali vece izlozbe. Godine 1966. na Venecijanskom bijenalu, bez zvanicne pozivnice, postavila je 1.500 ogledalnih lopti i pocela da ih prodaje po dva dolara pod sloganom „Vas narcizam na prodaju”, sve dok je organizatori nisu prekinuli. Dvadeset sedam godina kasnije, Japan je bas nju zvanicno izabrao da je predstavlja na istom bijenalu.

Od 1977. godine zivela je u psihijatrijskoj bolnici svojom voljom

Vratila se u Japan 1973, a cetiri godine kasnije sama se smestila u ustanovu u Tokiju. Svakog dana odlazila je do obliznjeg ateljea i vracala se uvece. Tamo je ostala do kraja. Bundeve, koje su joj od detinjstva donosile spokoj, postale su njen zastitni znak - „Bundeve mi govore”, govorila je.

Priznanje je stiglo kasno, krajem osamdesetih, a ogledalne sobe iz sezdesetih postale su globalni fenomen pola veka nakon sto su napravljene. Saradjivala je sa Luj Vitonom. Redovi pred njenim izlozbama trajali su satima.

Prica se obicno prepricava kao trijumf, i jeste. Ali vredi primetiti da ona nije promenila nijednu stvar da bi se dopala - svet se promenio. Koliko talenta kod nas ceka da se neko prvo slozi sa njim, pa da ga prizna?