Norveški dvor je saopštio u petak ujutru: kralj Harald Peti preminuo je u 6:35 časova u Državnoj bolnici u Oslu, sa 89 godina. Vladao je 35 godina - od 17. januara 1991. do danas - i do poslednjeg dana nije potpisao abdikaciju. To nije sitnica. To je cela njegova biografija sabrana u jednu rečenicu.

Oko njega je Evropa polako ispraznila sobu. Kraljice i kraljevi njegove generacije povlačili su se jedan po jedan, najčešće sa obrazloženjem da zdravlje više ne drži. Harald je imao više razloga od svih njih: poslednje godine bile su niz infekcija, a 17. avgusta ove godine primljen je u bolnicu zbog hemolitičke anemije. Ipak je ostao kralj. Na norveškom dvoru zvali su ga „nepobedivi Viking”, i to nije bio marketing - to je bio opis nekoga ko je odbijao da ode pre nego što mora.

Kralj koji je promenio računicu o tome koga sme da voli jedan prestolonaslednik

Godine 1968. Harald se oženio Sonjom Haraldsen - ženom bez kapi kraljevske krvi. Bio je prvi prestolonaslednik u Evropi koji je to učinio. Danas to zvuči kao obična ljubavna priča; tada je bio institucionalni potres, jer su dvorovi krv držali kao uslov, ne kao detalj. Ono što je došlo posle - Leticija u Španiji, Meri u Danskoj, Mete-Marit u samoj Norveškoj - krenulo je stazom koju je on otvorio. Monarhije se retko menjaju dekretom. Menjaju se kada neko jednostavno odbije da prihvati pravilo.

Rođen je 21. februara 1937. godine, kao prvi princ rođen na norveškom tlu posle 567 godina. Iz te rečenice se vidi koliko je uska istorija ove dinastije - Glizburzi vode Norvešku tek od 1905. godine, što je po balkanskim merilima juče. A detinjstvo mu je prošlo u bekstvu: od 1940. do 1945. bio je u egzilu u SAD dok je porodica vodila otporničku priču spolja.

Poslednji koji pamti rat iz prve ruke

Sa njegovom smrću odlazi poslednji vladar u Evropi koji je Drugi svetski rat doživeo kao dete, a ne kao lekciju iz istorije. To je trenutak koji vredi zabeležiti. Ne zato što su kraljevi važni sami po sebi, nego zato što kada ode poslednji živi svedok jednog događaja, taj događaj prestaje da bude sećanje i postaje arhiva. Balkan zna razliku napamet.

Presto prelazi na njegovog sina Hokona, koji je od danas Hokon Osmi. Naslednica Ingrid Aleksandra pozicionira se kao sledeća karika. Norveška monarhija, u zemlji sa najbogatijim državnim fondom na svetu, nastavlja da funkcioniše kao institucija koja se ne pita naglas koliko košta - jer odgovor, barem zasad, nikoga ne uznemirava dovoljno.