Direktor CIA, Dzon Retklif, sleteo je u Moskvu americkim vojnim transportnim avionom „C-17 Globmaster III”. Vec i to je poruka, jer takvi letovi ka Moskvi nisu rutina. Ali pravi razlog posete, prema izvorima bliskim razgovorima, nije bila Ukrajina. Bio je Baltik.

Upozorenje, ne pregovori

Retklif je ruskim sagovornicima preneo da ce svaki pokusaj eskalacije protiv Litvanije, Letonije i Estonije biti tretiran kao ono sto jeste, napad na tri clanice NATO-a. „Sastanak je pre svega sluzio za upozorenje Rusiji protiv bilo kakve eskalacione akcije prema baltickim drzavama”, izjavio je jedan od upucenih izvora. Retklif se nije sastao sa Putinom licno. Razgovarao je sa predstavnicima ruske obavestajne sluzbe, a Kremlj je kasnije potvrdio da je Putin bio informisan o rezultatima kontakta.

Scena ima prethodnika kog niko u Vasingtonu nije zaboravio. Godine 2021. tadasnji sef CIA, Vilijam Berns, otisao je u Moskvu da odvrati Putina od napada na Ukrajinu. Znamo kako se to zavrsilo. Kada ista institucija istim putem nosi isto upozorenje, vredi pitati da li poruka ne prolazi ili usi ne slusaju.

Zasto bas Baltik

Americke procene kazu da bi Moskva mogla da testira spremnost NATO-a da brani svoje clanice preko sajber napada, hibridnih operacija ili ogranicenih vojnih prodora. Fokus je na tri balticke drzave. Jos znacajnija je promena u tajmingu. Procene s pocetka avgusta kazu da bi Putin mogao da pokusa takav test jos do jeseni, sto je zaokret u odnosu na ranije, kada se smatralo da Rusija nece ici protiv NATO-a dok je vojno vezana u Ukrajini.

Retklif je zatrazio i da Rusija smanji vojnu i ekonomsku podrsku Iranu, konkretno da prestane sa isporukama oruzja i odbrambene tehnologije Teheranu, i upozorio Moskvu da ne reaguje preterano na prosirene americke sankcije. Dakle jedan let, tri teme, i nijedna od njih nije mala.

Odgovor koji nije stigao

Prema pisanju „Blumberga”, posle posete Moskva nije pokazala spremnost za znacajne ustupke. Naprotiv, u kremaljskim krugovima razgovaralo se o mogucoj vojnoj eskalaciji u Ukrajini, ukljucujuci pojacane napade na Kijev i na ukrajinsku infrastrukturu. Izvori navode da su pojedini ruski zvanicnici zakljucili da bi Putin mogao da razmisli o upotrebi nuklearnog oruzja protiv Ukrajine kao krajnjoj opciji.

Tu je potrebna preciznost, a ne panika. To nije odluka, niti pretnja koju je izrekao Putin. To je ono sto izvori tvrde da pojedini zvanicnici procenjuju. Razlika izmedju „neki u sistemu misle da bi on mogao” i „on ce to uciniti” je ogromna, a bas ta razlika je prva stvar koja nestaje u naslovima.

Jos jedan detalj otkriva koliko se pazljivo vrti ova igra. Vasington je unapred obavestio Kijev o dolasku americke delegacije i zatrazio da ukrajinske snage privremeno zaustave napade dok su americki predstavnici u Rusiji, kako ne bi doslo do incidenta koji bi narusio razgovore. To nije sitnica. To je mera koliko je tanka nit na kojoj vise ovi kontakti.

Dvostruka poruka

Rezultat su dva kontradiktorna signala u istoj nedelji. Direktor CIA trazi kanale za dijalog i de-eskalaciju. Izvori „Blumberga” tvrde da Moskva nije spremna za ustupke i razmatra eskalaciju. Obe stvari mogu biti tacne istovremeno, jer razgovor i pritisak oduvek su radili paralelno.

Predsednik Tramp je umanjio znacaj misije i opisao je kao „polurutinsku”, negirajuci da se odnosila na moguce rusko testiranje NATO-a ili na pritisak oko Irana, i tvrdeci da je rec o naporima za mir u Ukrajini. Da li je to umirivanje javnosti ili istina, tesko je proceniti spolja. Ali kada sef obavestajne sluzbe leti u Moskvu vojnim avionom, rec „rutinska” retko je prava rec.

Za ovaj region ovo nije daleka vest. Balticke drzave su clanice NATO-a isto kao i Makedonija. Ako se prag clanstva jednom testira i pokaze mekim, to nije problem samo za Vilnjus, Rigu i Talin. Ta procena potom vazi za svakoga ko ima istu garanciju u dzepu.