Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim drzava dobija pravo da uvede privremenu upravu nad kriticnom infrastrukturom ako je privatni vlasnici ne zastite od napada dronovima ili je ne vrate u funkciju dovoljno brzo posle udara. Ukaz nosi broj 604 i potpisan je 24. avgusta.

Spisak onoga sto obuhvata nije kratak. Gorivno-energetski kompleks, industrija, telekomunikacije, komunalne delatnosti, transportna i logisticka infrastruktura, energetika ukljucujuci i nuklearne objekte, plus sve drugo sto se smatra vitalnim za bezbednost i funkcionisanje drzave. Drugim recima, gotovo sve sto radi.

Mehanizam se aktivira kada vlasti procene da su mere zastite od bespilotnih letelica neefikasne, ili kada vlasnik ne obnovi rad posle udara, ili to ucini presporo. Privremena uprava moze da obuhvati pokretnu i nepokretnu imovinu, hartije od vrednosti, vlasnicke udele i druga imovinska prava. Upravljanje obicno preuzima Federalna agencija za upravljanje drzavnom imovinom, osim ako Putin ne odredi drugacije.

Prvi vicepremijer Denis Manturov pozurio je da objasni da to nije nacionalizacija i da nema formalne promene vlasnistva, vec ciljano upravljanje za konkretne bezbednosne zadatke i bez siroke primene. Formalno, tacno. Ali kada drzava moze da ti oduzme upravljanje fabrikom zato sto je sama procenila da si bio spor u obnovi, rec koja stoji na papiru manje znaci od toga ko drzi odluku.

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, uopste nije pokusao da sakrije razlog. Ukaz je povezao direktno sa sve cescim ukrajinskim napadima dronovima duboko u Rusiji i rekao da vlasnici preduzeca cesto zanemaruju odgovarajuce mere protiv dronova. Moskva, potvrdio je, planira da pooštri zahteve prema kompanijama oko bezbednosnih procena.

Brojke iza tog objasnjenja su konkretne. Ukrajina je prosirila udare na ruske rafinerije i na logistiku energetskih objekata, ali i na velike trgovinske sisteme. Sest logistickih centara „Ozona” napadnuto je za tri dana, od kojih cetiri samo 24. avgusta u vise regiona. Akcija „Ozona” pala je za skoro 30 odsto. Ukaz je potpisan istog dana kada su se dogodila ta cetiri napada. To nije slucajnost u tajmingu, to je reakcija.

Ono sto ovaj dokument zaista govori drugacije je od onoga sto govori Manturov. Rat koji je trebalo da ostane izvan granica sada trazi zakonski mehanizam za upravljanje unutar njih. Kada jedna drzava mora sebi da da pravo da preuzme sopstvene fabrike kako bi ih odrzala u funkciji, to nije znak snage. To je priznanje da udari stizu i da sistem ne drzi sam od sebe.