Norveški kralj Harald Peti preminuo je u 89. godini. Kraljevska palata u Oslu saopštila je da je preminuo mirno u petak u 6:35 ujutru, u Državnoj bolnici, gde je primljen prošle nedelje zbog retke bolesti krvi. Članovi porodice posećivali su ga u poslednja 24 sata, a građani su ostavljali cveće pred palatom. Na tronu ga nasleđuje sin Hokon.

Vladao je 35 godina. Pamtiće ga kao reformatora koji je modernizovao monarhiju - oženio se ženom bez plemićke titule, što je istu slobodu otvorilo i njegovoj deci. Zvali su ga „deda nacije” i „kralj naroda”, titulom koju je nosio i njegov otac, Ulav Peti.

Kralj koji je plakao pred nacijom

U julu 2011. godine, nakon što je Anders Brejvik bombom u Oslu ubio osmoro ljudi, a potom još 69, uglavnom tinejdžera, na ostrvu Uteja, Harald se obratio naciji. Nekoliko nedelja kasnije održao je govor u kojem je saosećao sa žrtvama i njihovim porodicama kao otac, deda, suprug i kralj. Glas mu je podrhtavao i bio je na ivici suza. „Mogu samo da zamislim dubinu vašeg bola”, rekao je tada.

Godine 2016. održao je govor koji se i danas citira: da Norvežani dolaze iz Avganistana, Pakistana i Poljske, iz Švedske, Somalije i Sirije, da veruju u Boga, u Alaha, u Univerzum ili ni u šta. Nije se mnogo evropskih monarha odlučilo na takvu rečenicu tih godina.

Dete u egzilu, sportista u starosti

Rođen 21. februara 1937. godine, imao je tri godine kada je Hitler napao Norvešku. Majka je pobegla sa decom preko granice u Švedsku, a zatim u Sjedinjene Države na poziv Frenklina Ruzvelta. Posle rata se vratio, odslužio vojni rok i studirao u Oksfordu.

Upoznao je Sonju Haraldsen, ćerku biznismena, i čekao devet godina dozvolu od oca da se njome oženi. Rekao mu je da će ostati neoženjen ako ne može da uzme Sonju. Otac je popustio i svadba je održana u katedrali u Oslu 29. avgusta 1968. godine. Bili su u braku skoro 58 godina.

Bio je i posvećen sportista i ekolog - jedan od osnivača norveškog ogranka Svetskog fonda za prirodu, koji je vodio 20 godina, i jedriličar koji je tri puta predstavljao Norvešku na Olimpijskim igrama.

Krize koje su suzile podršku

Poslednje godine bile su teže od prethodne tri i po decenije. Sin njegove snaje Mete-Marit, Marijus Borg Hojbi, osuđen je u junu na četiri godine zatvora za silovanje i žali se na presudu. Pred početak suđenja izašli su dokumenti o kontaktima Mete-Marit sa Džefrijem Epstinom, zbog čega se izvinila i priznala lošu procenu. Dva dana posle kraja suđenja imala je transplantaciju pluća zbog plućne fibroze.

Podrška monarhiji pala je sa 72 na 54 odsto, a gotovo polovina Norvežana smatra da Mete-Marit ne treba da postane kraljica. Ipak, kritike su retko bile lično upućene Haraldu. Istoričar Trond Noren Isaksen to formuliše rečenicom koja mnogo govori o toj instituciji: kada stvari krenu naopako, ljudi optužuju sve osim kralja.

To je i najveće pitanje koje ostaje novom kralju Hokonu. Nasleđuje tron čija se popularnost držala na jednom čoveku, a ne na samoj instituciji. Koliko dugo jedna kruna može da živi od lične simpatije prema onome ko ju je nosio?