Margareta Druga vladala je Danskom pedeset i dve godine. Abdicirala je 14. januara 2024, predala krunu svom sinu Frederiku i povukla se u ono što dvor naziva „zasluženim mirom”. Taj mir, sudeći po poslednjih šesnaest meseci, izgleda kao niz bolničkih soba.

U nedelju je, sa 86 godina, ponovo hitno primljena u Rigshospitalet u Kopenhagenu. Zvanično saopštenje dvora formulisano je onom smirenošću kojom su kraljevske kancelarije odavno naučile da uvijaju uznemirujuću vest: „Njeno Visočanstvo kraljica Margareta ove nedelje je primljena u Rigshospitalet nakon što se osetila loše.” Zatim dolazi deo koji zapravo nešto kaže - otkriven je novi tromb u predelu kuka, plus blaga dehidratacija.

Reč „novi” je tu najvažnija reč u celom saopštenju. Novi znači da je bilo i starih. U maju ove godine kraljica je prošla kroz anginu pektoris i angioplastiku. U junu se vratila javnim obavezama, ali sa odmakom. U septembru 2024. pala je u dvorcu Fredensborg. U 2023. imala je složenu operaciju leđa. To nije niz nesrećnih slučajeva - to je telo koje godinama daje signale, a dvor ih svaki put objavljuje pošto su se već dogodili.

Dvor, naravno, dodaje da je „kraljica Margareta dobro raspoložena i da se oporavlja dobro s obzirom na okolnosti”. S obzirom na okolnosti. Tri reči koje ništa ne garantuju i koje svako ko je nekad čekao pred bolničkom sobom odmah prepoznaje.

Praktična posledica je konkretna: Margareta neće otputovati u Oslo 9. septembra, na sahranu norveškog kralja Haralda Petog. To nije protokolarna sitnica. Skandinavske monarhije funkcionišu kao proširena porodica koja se pojavljuje jedna drugoj na venčanjima, krštenjima i sahranama - to je gotovo cela njihova politička funkcija danas. Odsustvo najdugovečnije od njih, na sahrani čoveka sa kojim je delila pola veka javnog života, slika je sama po sebi.

Ostaće u bolnici celu nedelju, na posmatranju i terapiji. Dvor kaže da nema razloga za zabrinutost. Dvorovi to uvek kažu, i obično su u pravu - dok nisu.