Deset zaposlenih u ruskoj diplomatskoj misiji u Budimpešti dobilo je nalog da napuste Mađarsku. Obrazloženje je formulisano sa diplomatskom suvoćom - aktivnosti nespojive sa diplomatskim statusom, suprotne Bečkoj konvenciji - što u prevodu znači da Budimpešta tvrdi da su ti ljudi radili nešto drugo, a ne diplomatiju.

Ono što vest čini teškom nije broj, već adresa. Godinama je Mađarska bila najbliži saveznik Moskve u NATO-u i u Evropskoj uniji. Vlada Viktora Orbana šesnaest godina je kočila i odlagala sankcije protiv Kremlja i širila energetske ugovore. Sada ista država proteruje deset ruskih diplomata.

Ono što se promenilo nisu diplomate

Razlika je u tome ko donosi odluku. Posle izborne pobede u aprilu, vladu vodi Peter Mađar, a spoljne poslove vodi Anita Orban. Promena kursa prema Moskvi nije nijansa u saopštenju - ona je razlog zbog kojeg saopštenje uopšte postoji.

Mađarske vlasti ne otkrivaju šta su tačno radilo tih deset ljudi. Orban je rekla samo da je odluka doneta da bi se zaštitile bezbednost i suverenitet Mađarske, a nije precizirala ni rok do kojeg treba da odu. To je svestan izbor: kada se pojedinosti ne objavljuju, poruku nosi sam čin.

Raskid bez raskida

Budimpešta istovremeno naglašava da ne želi prekid odnosa sa Moskvom. Orban je poručila da ovo nije diplomatski raskid i da će Mađarska održavati neophodan dijalog sa Rusijom, na osnovu uzajamnog poštovanja i poštovanja pravila.

To je rečenica koja se piše kada želiš da udariš, ali ne i da zatvoriš vrata. Rusija je već najavila da će odgovoriti na ono što je nazvala krajnje neprijateljskim korakom.

Odavde se vidi nešto što na Balkanu vredi primetiti. Spoljna politika jedne države može da se okrene za nekoliko meseci - ali za to je potrebno da se promene ljudi koji je vode. Ne deklaracije, ne strategije, ne radne grupe. Ljudi.