Jedno kratko izjašnjenje evropske komesarke Marte Kos da „nema garancija" za članstvo Makedonije u Evropskoj uniji ponovo je otvorilo najbolniju temu u makedonskoj politici - šta smo dobili, a šta dali na putu ka Briselu. Partija Makedonski Koncept iskoristila je izjavu da postavi pitanje koje mnogi tiho postavljaju: ako nema garancija, zašto su onda pravljeni ustupci?

Njihov argument je direktan. Nacionalni ustupci učinjeni u prošlosti - uključujući i Prespanski sporazum i referendum iz 2018. godine - bili su predstavljeni kao neophodni jer su navodno vodili sigurnim putem ka evropskom članstvu. Sada, tvrde iz partije, kada se taj temelj ruši, ruši se i opravdanje za ustupke. „Nema garancija" nije samo diplomatska fraza - ona retroaktivno dovodi u pitanje celu logiku procesa.

Otuda, Makedonski Koncept traži nešto konkretno: ukoliko EU zvanično povlači garancije, onda i Makedonija legitimno može da ukloni pridavku „Severna" iz unutrašnje upotrebe. Logika je prosta - ako se sporazum temeljio na evropskoj perspektivi koja je iščezla, zašto bi jedna strana i dalje ispunjavala svoje obaveze?

Da li je ovo realna politička mogućnost ili samo retorička provokacija - teško je reći. Ali poenta dodiruje nešto istinsko. Godinama se građanima ponavljalo da je svaki ustupak investicija u sigurnu evropsku budućnost. Kada najviši funkcioner EU otvoreno kaže da garancija nema, razumljivo je što ljudi pitaju: znači, sve to je bilo za šta? Pitanje ne traži partijsku boju da bi zabolelo.