Ponekad jedna prazna stolica kaže više od svih govora zajedno. Đorđa Meloni nije se pojavila na samitu EU - Zapadni Balkan koji se održao 4. i 5. juna u Tivtu, iako je njeno ime stajalo u zvaničnom programu. A u evropskoj diplomatiji, odsustvo retko je slučajno.

Italijanska premijerka zvanično je objasnila izostanak kašnjenjem zbog ceremonije u Eđo Kalabriji - 212. godišnjica italijanskih karabinjera koja se odužila više od planiranog. Ali italijanski mediji čitaju scenu drugačije: Meloni se povukla zato što se ne slaže sa evropskim pristupom prema Ukrajini, naročito posle poziva Zelenskog za dijalog sa Putinom.

Pozicija Rima je jasna i ne krije se. Italija odbija da pošalje vojnike u Ukrajinu, a vladini predstavnici ocenjuju da je bilo kakav dogovor sa Moskvom nemoguć bez uključenosti SAD - čak i sa udruženim „anglo-francusko-nemačkim" diplomatskim naporima. Prevedeno: Evropa može da priča koliko hoće, ali bez Vašingtona, reči ostaju samo reči.

Razdor među evropskim liderima oko Ukrajine nije nov, ali postaje sve vidljiviji. I to je upravo ono što Balkan gleda sa posebnom pažnjom - jer na ovom samitu, naš region bio je domaćin, a glavna tema bio je nečiji tuđi rat. Kad se veliki dele među sobom, mali obično čekaju na vratima da vide kome će se pridružiti. Pitanje je samo da li uopšte neko nas pita.