Ursula fon der Lajen stala je pred Evropski parlament i predložila nešto što dosad nije postojalo u pravu Unije: Kanadu kao prvu pridruženu članicu. U sali je sedeo i kanadski premijer Mark Karni. Reakcija iz Vašingtona nije čekala ni jedan dan.

Donald Tramp, upitan na aerodromu u Šarlotu šta misli o ideji, nazvao ju je smešnom. Potom je dodao rečenicu koju vredi pročitati dvaput: ako to proceni kao neprijateljski čin, uvešće veoma visoke carine ili će u potpunosti prekinuti trgovinu sa Evropom u više sektora. Ne sa Kanadom. Sa Evropom.

„Kanada je očajan trgovinski partner”, izjavio je Tramp. Ipak, ostavio je prostor za dogovor ukoliko se namere pokažu kao dobre - a u suprotnom, kako je upozorio, slede izuzetno visoke carine.

Logika je ovde vredna pažnje. Jedna suverena država pregovara sa drugom suverenom zajednicom o formatu saradnje, a treća država najavljuje kaznu zato što nije bila pitana. Na Balkanu taj rečnik prepoznajemo bez prevoda.

Predlog koji je iznenadio i one na koje se odnosi

Pridruženo članstvo kao status ne postoji u pravu Evropske unije. To znači da je fon der Lajen ponudila nešto što tek treba da se izmisli, i to je ponudila pred kamerama, a ne posle tihih konsultacija sa evropskim prestonicama. One su, kako je saopšteno, bile iznenađene.

Još je zanimljivije što se i Kanađani ograđuju. Budući kanadski ambasador pri EU, Džonatan Vilkinson, brzo je stišao spekulacije u Strazburu: „Još uvek nismo u toj fazi. Fokusirani smo na postizanje konkretnih rezultata.” Karni je, pak, pozvao na jedinstven savez sa Unijom, ali je pazio da ne podrži direktno ideju o pridruženom članstvu.

Dakle: komisija je ponudila, zainteresovana strana se povukla, a Vašington već preti. Tri reakcije na jedan govor, i nijedna od njih ne liči na koordinisan plan.

Zašto Kanada uopšte gleda ka Evropi

Izjave Trampa dolaze usred trgovinskog rata između SAD i Kanade, zbog kojeg Otava pokušava da smanji ekonomsku zavisnost od Vašingtona. To je čitav kontekst. Zemlja koja se decenijama oslanjala na jedno tržište odjednom traži drugi izlaz - i odmah otkriva da se samo traženje tretira kao izdaja.

Da li vam takva rečenica zvuči poznato? Država koja želi da proširi opcije, i partner koji to čita kao neprijateljstvo umesto kao normalno ponašanje suverene zemlje. Put ka Uniji, čini se, nije težak samo za one koji čekaju na njenim vratima.

Pitanje koje ostaje nije da li će Kanada postati pridružena članica - taj status je još uvek pojam bez sadržaja. Pitanje je koliko dugo će Evropa primati ovakve poruke bez da odgovori na njih.