Tri nedelje posle smrti kralja Haralda, norveški dvor pokazao je ono što obično ostaje iza zatvorenih vrata - mesto gde počiva jedan monarh. Sarkofag stoji u kraljevskom mauzoleju u tvrđavi Akershus, odmah do onih njegovih roditelja, kralja Olafa i prestolonaslednice Marte, i njegovih dede i babe, kralja Hokona Sedmog i kraljice Mod. Sahrana je bila privatna. Priča o kamenu nije.

Sarkofag je dizajnirao sam Harald, i to govori više od bilo kog zvaničnog nekrologa. Oblik je brod - sa zaobljenim trupom, kao vikinški pogrebni čamac koji nosi pokojnika ka sledećem svetu. Čovek koji je ceo život jedrio odlučio je da ne legne u sanduk, nego u plovilo. To je delo nekoga ko je tačno znao kako želi da bude zapamćen.

Kamen je olivin. Ne mermer, ne granit, ne uvezena italijanska luksuzna ploča - nego zelenkasta stena koja se formirala duboko u Zemlji i koju su tektonske sile izgurale na površinu pre oko 400 miliona godina, kada je nastajala Norveška. Uzet je iz Sunmerea, kraja kroz koji je kraljica Sonja prošla bezbroj puta peške. Olivin apsorbuje i vezuje ugljen-dioksid. Kraljevski par koji svoje poslednje počivalište vezuje za kamen koji čisti vazduh - to je poruka, ne ukras.

Poklopac nosi krunu, državu, skiptar i kraljevski mač, s ugrađenim peridotima - istim zelenim dragim kamenom koji se nalazi i u norveškoj kruni. Svi ukrasi su ručno izliveni u bronzi po drevnom metodu izgubljenog voska. Natpisi su u fontu Futura, koji je dizajnirao Paul Rener dvadesetih godina prošlog veka, a slova su sečena vodenim mlazom i pozlaćena.

Konstrukciju potpisuje biro Snoheta, s arhitektom Kjetilom Tredalom Torsenom na čelu. Deset delova, olivin i peridot vađeni i obrađivani u Johansen Monumenthugeriju, ojačani čelikom, s bronzanim simbolima izlivenim u dve radionice. Cena za oba sarkofaga - Haraldov i Sonjin - procenjena je na oko dva miliona evra.

Dva miliona evra za dve grobnice. To je brojka koja u Oslu verovatno neće izazvati nijedan napis, a na Balkanu bi značila nedelju dana političke bure. Pitanje nije da li je mnogo - pitanje je zašto jedno društvo to prima kao normalan trošak za državni simbol, a drugo kao skandal. Odgovor verovatno nema veze s novcem.

Ono što ostaje jeste preciznost. Svaki element - kamen, oblik, slova, zeleni peridot - izabran je i objašnjen. Ništa nije slučajno i ništa nije prepušteno nekom odeljenju za protokol posle smrti. Kralj je nacrtao sopstveni brod i onda se ukrcao na njega.