Carine do 100 odsto za kupce ruske nafte: Kina i Indija odnele 87 odsto barela

Potpisan je zakon koji američkom predsedniku daje ovlašćenje da udari carinama do 100 odsto na pet najvećih kupaca ruske nafte i gasa. Nije teško pogoditi ko su oni. Kina i Indija su na vrhu spiska, a njih dve zajedno odnele su najveći deo ruskih izvoznih barela u poslednje četiri godine.

Brojke su jasne. Prema podacima istraživačkog centra CREA, od decembra 2022. do avgusta 2026. godine Kina je primila 50 odsto ruskog izvoza sirove nafte, Indija 37 odsto. Turska i Evropska unija, svaka po 5 odsto. Dakle, dok se Brisel hvalio koliko se odvikao od ruske nafte, dve zemlje su kupovale gotovo svu.

Zakon ima 48 strana i nosi ime senatora Lindsija Grema, koji je preminuo 11. jula u 71. godini. Grem je bio među najglasnijim zagovornicima strožih mera protiv Moskve posle invazije iz februara 2022. i umro je ubrzo po povratku iz Kijeva. Zakon se odnosi i na ruskog predsednika, na visoke funkcionere, na finansijske institucije i na takozvanu flotu-senku tankera kojom Moskva zaobilazi postojeća ograničenja.

Ima i izlaz. Zemlje koje uvoze manje od 15 odsto prirodnog gasa iz Rusije i aktivno smanjuju tu zavisnost su izuzete. Drugim rečima: kazna je za one koji i dalje kupuju mnogo, ne za sve.

Iz Vašingtona su već krenule velike reči. Demokratski senator Ričard Blumental nazvao je mere „razornim sankcijama” koje će zagušiti Putinovu ratnu mašinu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je usvajanje, ukazujući na simboliku datuma - iste nedelje kada su na Ukrajinu ponovo padale ruske rakete.

Ali tu počinje pravo pitanje. Carina od 100 odsto na Kinu i Indiju nije sankcija protiv Rusije, to je sankcija protiv svetske trgovine naftom. Ako se kupci povuku, bareli ne nestaju - oni samo nalaze duži, skuplji i senovitiji put do tržišta. A kad put do tržišta poskupi, račun ne plaća samo onaj koji ga ispisuje.

Na Balkanu nam je ova scena poznata s druge strane. Svaki put kada se veliki svađaju preko cena energije, male zemlje završe kao deo tuđeg obračuna, a da niko nikoga ne pita. Koliko će se od ovog zakona zaista sprovesti, a koliko ostaje papir za pregovarački sto? Upravo je to deo koji niko ne izgovara naglas.