Državne počasti za osuđenog za genocid: Srbija priprema vojnu sahranu Ratku Mladiću

Ratko Mladić je preminuo 27. avgusta u pritvorskoj jedinici u Hagu, gde je izdržavao doživotnu kaznu. Pravosnažna presuda Mehanizma za međunarodne krivične sudove iz 2021. godine proglasila ga je krivim za genocid u Srebrenici, za zločine protiv čovečnosti i za kršenje zakona i običaja ratovanja. To nije sporna teza, niti nečije mišljenje. To je presuda potvrđena po žalbi.

Gotovo odmah zatim srpski ministar pravde Nenad Vujić objavio je da će Mladić biti sahranjen uz najviše državne počasti. Ne porodičnom ceremonijom. Ne tiho. Uz počasti koje jedna država daje svojim najzaslužnijim građanima.

Kada država bira stranu

„Spremni smo, ako nam kažu da dođemo sutra ujutru, da budemo u Hagu i preuzmemo telo generala Mladića”, izjavio je Vujić za banjalučku televiziju. Primetite reč: general. Ne osuđeni ratni zločinac, već general.

Advokat i pravni ekspert za ratne zločine Mihailo Pavlović kaže da Srbija ovakvim potezima želi „da zacementira svoju ulogu u izvršenom genocidu u Srebrenici”. On podseća da je Međunarodni sud pravde presudio da Srbija nije izvršila genocid i nije bila saučesnik, ali je istovremeno presudio da ga nije sprečila. „Teško je oteti se utisku da dajemo sve od sebe da ipak preuzmemo ulogu u najtežem mogućem zločinu izvršenom u Evropi posle Drugog svetskog rata”, kaže Pavlović.

Olga Manojlović Pintar, viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, ide korak dalje. Prema njoj, izjava ministra logičan je nastavak politike koja se godinama temelji na ignorisanju presuda, veličanju osuđenih i negiranju genocida. „Svi znamo da se na lažima, a naročito na ovakvim monstruoznim lažima, ne mogu graditi društvene vrednosti, niti pravna i odgovorna država”, kaže ona.

Brisel je reagovao, Beograd se nije povukao

Evropska komisija saopštila je da je veličanje ratnih zločinaca „u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima i da za to nema mesta ni u EU, ni u zemljama kandidatima”. Formulacija koju svako na Balkanu prepoznaje: stroga po tonu, neobavezujuća po posledici.

Predsednik Aleksandar Vučić bio je uzdržaniji od svog ministra, ali se nije ogradio od najave vojnih počasti. Umesto toga osudio je Hag, koji je prema njemu želeo „smrt Mladića iza rešetaka”. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je na Instagramu napisao da je sud pokazao „anticivilizacijsko lice” zato što je odbio da Mladić poslednje dane provede u Srbiji. Mrtav čovek postao je žrtva, a sud koji ga je osudio za genocid - zločinac.

Brojke koje niko ne spori

Mladić je uhapšen u Srbiji 2011. godine, posle 15 godina skrivanja. Suđenje je počelo 2012. godine, a prvostepena presuda doneta je na osnovu skoro 10.000 dokaznih predmeta i svedočenja 591 svedoka. Žalbeno veće potvrdilo je presudu 2021. godine. Ko želi da tvrdi da je to politički proces, treba prvo da objasni šta je uradio sa tih deset hiljada dokaza.

Opozicija u Srbiji je podeljena. Stranka slobode i pravde poručila je da „niko ko je izvršio zločin ne može biti primer budućim generacijama”. Sa druge strane, predsednik Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović izjavio je da je Mladić predvodio borbu za slobodu srpskog naroda. Pokret „Mi - Snaga naroda” nazvao ga je herojem.

Šta ostaje od svega ovoga

Pavlović smatra da nema čvrste osnove za sudski postupak protiv Srbije, ali da bi porodice žrtava mogle da pokrenu postupak zbog poteza koji veličaju ratnog zločinca - povreda prava na život i zabrane diskriminacije. Njegov utisak je da to trenutno Beogradu ne znači mnogo.

Za region u kome gotovo svaka zemlja ima svoje nerazrešene račune sa devedesetima, ovo nije srpsko unutrašnje pitanje. Sahrana sa državnim počastima nije obred za mrtvog čoveka - ona je poruka živima o tome šta je dozvoljeno slaviti. Pitanje koje ostaje jeste hoće li neko u Briselu odneti tu poruku dalje od saopštenja za medije.