Ukrajinski milijarder Vadim Novinski (63) dobio je srpsko državljanstvo. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku” Srbije. Kijev ga traži zbog sumnji na saradnju sa Rusijom i veleizdaju, ali mu poternica očigledno ne smeta mnogo - Novinski se uglavnom slobodno kreće.

Rođen je 1963. godine u Rusiji, etnički je Rus, a ukrajinsko državljanstvo ima od 2012. godine. Bogatstvo, procenjeno na 1,2 do 1,4 milijarde dolara, stekao je u Ukrajini. Godine 2019. ušao je u ukrajinski parlament kao poslanik proruske Opozicione platforme - Za život, partije zabranjene posle početka invazije. Bio je i istaknuti član Ukrajinske pravoslavne crkve, za koju Kijev smatra da održava veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom i deluje u interesu Moskve.

Posle ruske invazije 2022. godine, Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine uveo je sankcije njegovoj firmi „Balaklavskoje RU”, koja vadi krečnjak i gips. U januaru 2023. godine Državni istražni biro otvorio je istragu zbog subverzivnog delovanja, terorizma i veleizdaje. Iste godine država mu je zaplenila imovinu vrednu više od 10 milijardi grivni, oko 228 miliona dolara.

Srbija nije prva adresa u regionu. U aprilu se saznalo da je kupio imanje u Samoboru, kod Zagreba, za 10 miliona evra, i tamo prijavio boravište. Pošto mu planovi u Hrvatskoj očigledno nisu uspeli, zatražio je državljanstvo od Srbije, gde to već postaje praksa za pojedine bogate begunce.

Spisak je duži. Pre Novinskog u Srbiju je stigao Andrij Naumov, bivši visoki funkcioner ukrajinske obaveštajne službe, koji je napustio Ukrajinu neposredno pred invaziju. U Srbiji je uhapšen sa velikom sumom novca i nakitom i osuđen na godinu dana zatvora zbog pranja novca - ali posle odslužene kazne nije izručen Ukrajini, već mu je dozvoljeno da napusti zemlju.

U Beogradu se krio i južnokorejski „kralj kriptovaluta” Do Kvon, u elitnom beogradskom naselju, sa planom da otvori firmu. Uhapšen je na aerodromu u Podgorici, izručen SAD i osuđen na 15 godina zatvora zbog prevare.

Beograd zvanično korača ka EU, a istovremeno nudi pasoš ljudima koje traži Ukrajina - država za koju se ta ista EU bori. Koliko će još ovakvih odluka tiho proći kroz „Službeni glasnik” pre nego što neko u Briselu pita zašto?